Репрезентација Југославије је оставила сасвим солидан утисак у групној фази Европског првенства играног у Белгији и Холандији, успела је да се пласира у нокаут фазу после спектакуларних мечева против Словеније, Шпаније и Норвешке.
Победа, пораз, реми – то је био учинак екипе селектора Вујадина Бошкова, гол разлика је била на нули, а гол Сава Милошевића против Норвешке је значио и предност у односу на скандинавску екипу, упркос истоветном броју погодака и бодова.
Југославија је била пред испитом генерације, Драган Стојковић Пикси, Предраг Мијатовић, Владимир Југовић, Мирослав Ђукић, Синиша Михајловић, све су то легенде српско-црногорског фудбала од којих се очекивало да ураде нешто велико, у последњем покушају.
Исход свега је – дебакл у дуелу са Холандијом, моћним тимом домаћина који је предвођен младим селектором Франком Рајкардом демонстрирао силу над југословенским тимом и славио резултатом 6:1.
Југославија није имала ни трачак наде за повољан резултат, снови су срушени већ у првом полувремену, са два гола Патрика Клајверта, а до краја меча Милошевић је успео да постигне почасни погодак – последњи за Југославију на Европском првенству.
Покушавале су репрезентације Србије и Црне Горе и Србије и Црне Горе у одвојеним поставкама да стигну до Европског првенства, али се то још није догодило – питање је када ће и да ли ће, тако да нам остаје само да се сећамо тог 25. јуна 2000. године.