Нађени докази у ДНК: Корона погодила човечанство пре 25.000 година

Вирус корона је погодио источну Азију пре око 25.000 година, остављајући трагове у ДНК људи из данашње Кине, Јапана и Вијетнама, показало је ново истраживање.
Sputnik
Истраживање објављено у часопису "Current Biology" открило је доказе о генској адаптацији на породицу коронавируса у 42 гена становника тог дела света.
Пандемија ковида 19, изазвана вирусом Сарс-Ков-2, до сада је однела 3,8 милиона људских живота и проузроковала милијарде долара економске штете.
У коронавирусе спадају и САРС и МЕРС, оба вируса која су, такође, изазивала епидемије у последњих 20 година. 
Фејсбук „окренуо плочу“: Више неће уклањати објаве о настанку короне у лабораторији
Пандемије свакако нису новост. Само у 20. веку човечанство се суочило са три варијанте вируса инфлуенце, од којих је свака узроковала широко распрострањене заразе са смртним исходима који су се мерили у милионима.
Шпанска грозница од 1918. до 1920, азијски грип од 1957. до 1958. и хонгконшка грозница од 1968. до 1969. године.
Историјска сведочанства епидемија протежу се хиљадама година, а сасвим је могуће да су се овакве интеракције између патогена и човечанства дешавале и у најранијим периодима људској постојања, током праисторије.
Селећи се у потрази за бољим условима живота људи су неминовно долазили у додир са новим патогенима. Ти древни сусрети са вирусима доводили су до генских адаптација које су омогућавале нашим прецима да преживе.
Током претходних неколико деценија генетичари су смислили моћна оруђа којима откривају трагове на генима, настале као последица адаптирања наших гена.
Тим научника са Аустралијског националног универзитета желео је да утврди да ли је неки додир са коронавирусима кроз историју оставио трагове у данашњој популацији.
Вируси су прости организми са једним циљем – да се копирају. Њихова једноставна биолошка структура их ограничава и они не могу самостално да се репродукују. Уместо тога, они морају да се убаце у ћелије других организама и киднапују њихову молекуларну „машинерију". То постижу качењем на посебне ћелијске протеине, које научници називају вирусно интерактивним протеинима - ВИП.

Знакови древних коронавируса

Помоћу најмодернијих анализа генома више од 2.500 људи из 26 различитих популација широм света, научници су пронашли генске адаптације на 42 људска гена у којима је записана информација о ВИП-овима. 
"Ово је апсолутно критично": Утврдити порекло короне да би избегли ковид 32
ВИП-ови на њима су присутни код само пет данашњих популација и све су из источне Азије - одакле су се коронавируси највероватније раширили. Истраживање је показало да су преци модерних источноазијата првобитно били изложени коронавирусима пре око 25.000 година.
Даља испитивања су показала да су сва 42 ВИП-а примарно лоцирана у плућима, ткиву које најчешће погађају коронавируси. Такође је утврђено да ти протеини директно интерактују са Сарс-Ков-2 вирусом.
Друге студије показале су да различите мутације на ВИП генима утичу на подложност организма на Сарс-Ков-2 и интензитет симптома ковида, пренео је РТС.
Коментар