Олује у Србији и Чешкој повезане: Хоће ли и нашу земљу погодити – торнадо

Док највиша дневна температура у појединим деловима Србије досеже до око 40 степени Целзијуса, над неким местима земље надвијају се тамни облаци. У Чачку је у четвртак пала обилна киша, која се чак претворила у град, а ветар је дувао толико јако да је ишчупао храст из земље. Сличне слике могле су се видети и у Новој Вароши, Лучанима, Ивањици…

Хаотично време није погодило само нашу земљу. Најамње троје људи је погинуло, а више од 200 је повређено у торнаду који је, такође у четвртак, прошао кроз Чешку. Најпогођенија су села Лужице, Микулчице, Моравска Нова Вес и Хрушки.

Метеоролог РХМЗ-а Недељко Тодоровић за Спутњик објашњава да су пљусак, град и грмљавина нормалне појаве током лета, јер су последица наиласка тзв. „хладног фронта“, тј. хладног ваздуха који жели да потисне топао.

„Кад хладан ваздух наилази на топлу средину, регион, онда су ту највећи и најбурнији процеси у атмосфери. Да ли је то Чешка, Скандинавија, Русија, Грчка или Србија – није битно. Хладан ваздух се управо налази у области Алпа и Средње Европе и зато је ту било најжешћих грмљавинских облака. Код нас је јуче била претходница, два, три облака, назнака да се повећава нестабилност која ће данас бити израженија него јуче. Увече већ стиже хладан ваздух код нас, ’хладни фронт‘“, истиче Тодоровић.

„То је екстреман догађај, а прогнозирање таквог догађаја је скоро немогуће. Зависи од типа појаве. Као када су 2014. године биле поплаве, то може да се прогнозира. РХМЗ је пет, шест дана унапред најавио да ће бити обилних киша. Кад је локално, изоловано, као поједини облак, то је немогуће. То нико у свету не може. То се све прати, радарски и сателитски, али не зна се да ли он може да достигне ту екстремну вредност, па да пређе у торнадо“, напомње Тодоровић.

Професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић појашњава да су температуре у Србији ових дана биле високе јер је у нашу земљу стизао топао ваздух са севера Африке, док су у Западној Европи биле ниже од очекиваних.

Он каже да би ризик од интензивног олујног невремена у Србији растао ако би се у наредним данима хладан ваздух са Запада кретао према нашој земљи, јер би нам на тај начин приближавао зону нестабилности између топлог и хладног ваздуха.

„Према тренутним прогнозама то се не види, али то не значи да у будућности ми не можемо да будемо на тој ризичној линији јаких непогода. Догађај, попут оног у Чешкој, могућ је и код нас. То не значи да ће то да се деси ове или следеће године, али у наредном периоду, како се буде клима мењала, у све већем ризику смо да у наредних 10, 15 година видимо сличан догађај и овде“, предочава Ђурђевић.

Ђурђевић указује на то да су све чешће и израженије екстремне временске неприлике последица климатских промена:

„Питање је само коме је шта и када сервирано од тих екстрема. Неки пут добијемо топлотни талас, неки пут поплаве, а неки пут јаку олују. Потенцијално можемо да добијемо и торнадо, као што се десило у Чешкој, али тачан распоред тих дешавања, не само овог лета, него и у наредним годинама не можемо да знамо“.

Према Тодоровићевим речима, торнадо се у нашој земљи просечно ствара двапут годишње, а последњи је пре две, три године прошао код Авале, потом преко Панчева, да би отишао ка Банату. Ипак, он наглашава да је торнадо у Србији – ретка појава.

Због наиласка „хладног фронта“, у Србији се вечерас очекују пљускови, грмљавина и пад температуре, првенствено у Војводини, а потом и у Западној Србији и Београду. Сутра би невреме требало да се пресели у централни и јужни део земље, а максимална дневна температура требала би да буде око 30 степени.