И то се дешава: Завршио два факултета, напустио посао и побегао из Београда на – село без интернета

Филип је детињство провео у очевом селу Горњи Бранетићи, подно планине Рајац, и мајчином селу Ојковица. Деда с мајчине стране усадио му је љубав према селу и Западној Србији. Ојковицу је посећивао често, првенствено с породицом, а потом и с друштвом, током средњошколских и факултетских дана.

Током пандемије корона вируса, Филип је, као и већина људи, своје послове обављао путем интернета. Једног дана је „ставио прст на чело“ и упитао се зашто би плаћао стан у Београду када може да се одсели у природу и настави да ради од куће. Стан је отказао пре Нове године и вратио се у Горњи Милановац. Овог пролећа се преселио у Ојковицу, где је почео да се бави туризмом.

„Понела ме је мисао да пронађем унутрашњи мир и спокој. Наравно, не кажем да то нисам имао у Београду, али, једноставно, брз темпо живота, пун стреса, незадовољство послодаваца... Све се то нагомилало у мени да бих на крају решио да хоби претворим у занимање, пошто још од малих ногу доста планинарим и кампујем и имам доста контаката с људима из тог света“, каже Филип.

Иако је градња на територији Ојковице забрањена, јер село припада Специјалном резервату природе „Увац“, Филип је у Општини Нова Варош сазнао да је бављење туризмом дозвољено. По идеји своје школске другарице, решио је да на имању, које се налази на 1.150 метара надморске висине, отвори кампинг одмориште. Ступио је у контакт с Кампинг асоцијацијом Србије, одакле је добио подршку и савете о томе како да свој план спроведе у дело.

„Поглед од милион динара“, како га је Филип назвао, обухвата Златарско језеро, односно најшири ток реке Увац и шумовито пространство које га окружује. До пропланка с позицијама за шаторе доводи асфалтни пут. Вода је спроведена од породичне куће до санитарног контејнера, који садржи умиваонике, тоалет, туш кабине и спољну чесму за прање судова.

„Људи који кампују обично имају све што им је потребно од опреме. Они, наравно, могу да донесу свој шатор и поставе га на позицију која је слободна, али мој концепт пословања је оријентисан на групе посетилаца, конкретно на планинарска друштва, туристичке агенције и бајкере. Да они не би све то доносили, ја сам размишљао о томе да дођу код мене на готово, постављено. Пошто границе према свим земљама још нису отворене, ове године ћу се обазирати превсходно на српске туристе“, предочава Филип.

Кампинг одмориште назвао је „Филипов брег“ по истоименом засеоку, који, иначе, носи име по његовом наврдеди. Филип има 20 шатора, 10 за три особе и 10 за шест особа, а гостима на коришћење даје и роштиљ, таландару и котлић. Интернет још није увео.

„Желео сам да направим, како сам ја то назвао, ’вај-фај детокс‘ зону, где ће људи, једноставно, уживати у чарима природе, дисати овај ваздух и слушати цвркуте птица, а, Боже здравља, догодине ћу се више обазирати на странце, превасходно људе из Западне Европе, тако да ћу за њих морати да направим ’хотспотове‘, путем којих  ће моћи да зову пријатеље или окаче нешто на друштвене мреже“, појашњава Филип.

Ојковица је од Београда удаљена 240 километара, односно око три и по сата. Филип истиче да се у том делу Златара нико не бави туризмом. Планира да сезоне камповања отвара у мају, а затвара у октобру. Прве госте је већ имао, а биће их још у јулу и августу.

„Свестан сам да ове године не могу да остварим значајну добит, али циљ ми је да што више људи сазна за Ојковицу. Доста њих је чуло за Кокин брод, јер је уз магистралу, али ретко ко је скренуо на путу ка Јасенову и прошао поред Ојковице. Имање је велико, могао сам да направим 50 камп-парцела, али то није поента. Поента је да људи дођу, одморе се и не размишљају о проблемима. Што каже мој будући пословни партнер: ’Буразеру, да сам дошао овде само да седим, слушам тебе и гледам ово језеро, мени више ништа не би било потребно‘“, препричава Филип.

Цена ноћења на „Филиповом брегу“ је 700 динара по човеку. Изнајмљивање шатора је 500 динара по дану. Боравишна такса за резерват „Увац“ је 100 динара по особи.