Централна банка Кине затражила је од више банака у понедељак да темељно провере рачуне својих клијената како би нашли оне повезане с трговањем криптовалутама и угасили их. Банке су на то пристале, чиме је у тој земљи начињен још један корак ка потпуном сузбијању тих валута. Кина је забранила криптовалуте у мају, због чега су „рудари“ почели да емигрирају из те земље.
Они су се упутили у западне државе, попут Тексаса у САД, у којима имају боље инфраструктурне и политичке услове за рад. Таква земља је и Ел Салвадор, који је легализовао употребу биткоина, упркос томе што је Светска банка одбила да им помогне у томе. С друге стране, Централна банка Русије упозорила је да је улагање у криптовалуте ризично и да може довести до великих губитака.
Туча великих сила и због криптовалута
Аналитичар Бранко Павловић за Спутњик предочава да су криптовалуте добиле и политичку димензију онда када су постале монетарно опасне за стабилност привредних система, због чега су државе почеле да реагују.
„Што се Кинеза тиче, њих нарочито интересује не само стабилност, него и да ли се тим путем изигравају прописи који контролишу проток новца у Кини. То интересује и Русе, али њихова пажња је највише усмерена на опасан трансфер финансијских средстава којa би се касније користилa за тероризам. Други део света то секира у великој мери због организованог криминала, тако да криптовалуте постају значајна политичка тема“, истиче Павловић.
С друге стране, Стефан Игњатовић, менаџер компаније „Тендерли“ која се бави анализом паметних уговора за блокчејн технологију, истиче да у свету већ почињу да се примењују закони који утичу на људе који тргују криптовалутама или „рударе“.
„Земљама није у интересу да ’убију‘ криптовалуте, већ да их некако контролишу. Оне неће моћи да зауставе ово, само ће бити питање коме ће бити у интересу да пусти људе да раде нешто у одређеној мери. Сама чињеница да земље реагују, значи да крипто и блокчејн расту и постају довољно велики да не могу више да буду игнорисани“, сматра Игњатовић.
Селидба на Запад
Павловић сматра да ће трговање криптовалутама у потпуности да се пресели на Запад, али није сигуран колико дуго ће оно задржати облик који има данас:
„Нормално је да ће Запад бити пријемчивији за тако нешто, јер они на спекулативном капиталу заснивају значајан део својих привредних активности. Добар део нормалних берзанских активности у ствари су недопуштене спекулације које већ деценијама некако пролазе без озбиљнијег санкционисања. У једном тренутку ће Запад остати једини који барата криптовалутама, а онда ћемо видети шта ће и тамо бити. У тренутку када процене да њихови главни улагачи у криптовалуте нису у ризику од губитка, регулатори једноставно могу да повуку потезе затварања права трговања тим валутама.“
Осврћући се на селидбу „рудара“ из Кине на Запад, Игњатовић то не види као негативан догађај за тржиште криптовалута, јер сматра да ће „рудари“ у том делу света имати више слободе да се баве својим послом, упркос томе што им је у Кини „рударење“ било јефтиније.
„Генерално ће сигурност њиховог рада и средстава бити много већа на Западу, јер су у Кини више користили то што та земља није хтела да их притисне, али то никада није било дугорочно одрживо, јер блокчејн, крипто и децентрализација као таква апсолутно дају моћ народу. Кина је прилично затворена. Нико од нас не зна тачно какво је тржиште криптовалута у Кини. Ако изузмемо велике играче, колико има обичних људи који у Кини желе, тј. могу да купују крипто“, пита се Игњатовић.
Опстанак на Истоку
Што се тиче политике источних земаља према криптовалутама, Павловић напомиње да оне разумеју важност дигиталних валута, али неће да трговање њима буде недефинисано, због чега желе да направе своје електронске валуте које ће бити под контролом централних банака.
Ипак, Игњатовић указује на то да су поједине земље на Истоку, попут Казахстана, благонаклоне према криптовалутама и сматра да ће убудуће још њих видети интерес у прихватању „рудара“.
„Казахстан има велик вишак струје коју производи. Једноставно, немају где да је потроше. Казахстан тренутно има такву националну политику да допушта криптопројекте. Ко хоће да ’рудари‘, оде тамо, договори се с неким локалним партнером за простор или га направи сам и направи договор с казахстанском владом минимално или уопште не плаћају струју у замену за проценат од ’рударења‘“, предочава Игњатовић.
Судбина криптотржишта
На питање каква је судбина криптовалута, Игњатовић одговара да је позитивна, јер, како каже, поента блокчејн технологије није да омогући људима да брзо зараде, већ да им обезбеди слободније и лакше спровођење трансакција, без ограничења која намећу банке.
Павловић не дели то мишљење:
„Мислим да су оне најсрећнији део свог животног века преживеле. То је иза њих, а не испред. У којој форми, како и да ли ће уопште опстати, не знам, али како буду јачале државе које нису под утицајем Америке када је у питању контрола сопствене монетарне политике, тако ће њихово присуство бити све мање.“
Сазнајте: Хоће ли дигитални новац постати једина глобална валута
Прочитајте још: