И Немци страхују да их не истуре на линију ватре /видео/

Немачкој је превасходни интерес добар однос са Русијом, али је њен маневарски простор драстично сужен кад дође до заоштравања на линији Вашингтона и Москве. Како истиче дугогодишњи дописник из Берлина Мирослав Стојановић, ни Немци не желе да их истуре на линију ватре где ће им Американци рећи – или с нама, или с Русима и Кинезима.
Sputnik
Питање односа Немачке и Русије доспело је поново у жижу јавности поводом осам деценија од напада фашистичке Немачке на СССР. Канцеларка Ангела Меркел захвалила се народима бившег СССР-а на пруженој руци помирења, али Берлин није желео да организује комеморативне свечаности, иако је председник Франк-Валтер Штајнмајер положио венце на споменик палим совјетским војницима.

Сужен маневарски простор Немаца, плаше се линије ватре

Међутим, како каже Стојановић, увек кад се постави питање руско-немачког помирења и жеље Немачке да побољша односе с Русијом треба сагледати њен положај у геостратешком оквиру трансатлантских веза где она нема превише маневарског простора.
„Они тај простор покушавају да деликатно користе. Интересантно је да су на серији састанака које је иницирао амерички председник Џо Бајден Немци, истина благо, инсистирали да у саопштењима са самита НАТО оставе макар мало простора за дијалог с Москвом. Јер и они се плаше истеривања на линију ватре“, констатује Стојановић.
Историчар Александар Животић примећује да се Немачка налази у незгодној позицији јер јој је Русија економски и што се тиче енергетике врло важна, али на другој страни је свако руско јачање плаши.
„То је страх који долази пре свега из бројева. Кад имате одмеравање снага Немачка је у сваком смислу инфериорна у односу на Русију. Ту је Немачка са својим положајем увек у проблему јер добија ривалитет који тешко може да издржи“, објашњава Животић.
Стојановић подсећа да је ових дана поводом осам деценија напада немачки фашиста на СССР руски председник Владимир Путин објавио чланак у часопису „Цајт“, а текст је дочекан веома добро, што се види у, како каже, махом позитивним реаговањима читалаца. Путин ту, додаје наш саговорник, говори Европљанима: рачунали смо да ће са завршетком хладног рата сви бити победници, испоставило се да није тако и да је главна кривица за то ширење НАТО.
Путин подсетио Европу шта се дешава кад покуша да нагази Русију

Исток Европе „преће гори“

Путин је у чланку упозорио и да је због свега тога безбедност у Европи деградирана. На питање може ли прагматична Немачка, с обзиром на своје интересе за боље односе с Москвом, да буде одскочна даска за смиривање страсти између Русије и колективног Запада, Александра Животић каже да се теоретски гледано то може десити, али да у пракси то није лако извести. Разлог види у томе што, како каже, исток Европе „претеће гори“.
„Од Балтика, преко Пољске до Украјине, постоји неколико потенцијалних жаришта. НАТО изводи вежбе можда мањег обима али редовно и уз велику медијску пажњу. Русија с друге стране јача своје војне ефективе на западу земље, на Криму, Калињинграду. Јасно је да очекује изазове који неће бити нимало наивни“, наводи Животић кога све подсећа на време Хладног рата.
Међутим, према речима Мирослава Стојановића, и поред напете ситуације у Европи, Немачка држи отворена врата за дијалог с Русијом по сваку цену и неће да се та врата залупе.
„Без обзира што је у тим односима било заоштравања, поготову пропагандно и медијски, тај дијалог тече. Меркелова више не путује у Русију тако често као раније али не прође ни месец дана а да не разговара с Путином на разне теме“, истиче Стојановић.

За Балкан најбоље отопљавање међу великим силама

Кад је реч о последицама које такво стање у односима Русије и Запада може имати на Балкан, Животић упозорава да ће, какав год буде договор великих, то имати реперскусије и на наш регион.
„Питање је само шта је за Балкан боље, да ли кад је у жижи интересовања или кад није, све зависи како се сложе те коцкице међусобних односа. Кад сте на линији ватре и једних и других, то свакако не може бити добро, али ако тај споразум подразумева пацификацију Балкана у нешто веће што би овдашње конфликте макар примирило ако не и решило, то би била позитивна варијанта. Сваки ривелитет великих сила на Балкану показао се као нешто што Балкан доводи у центар међусобно супротстављених интереса, а кад неко тако мали дође на нишан и једних и других онда може бити у великом проблему Притом у региону имамо традиционалне интересе великих сила али и традиционалне фаворите великих сила међу балканским народима“, наводи Животић.
Путин и Меркелoва: Очувати сећање на трагичне догађаје од пре 80 година
Он додаје да тренутно Русија настоји да ојача своје позиције на Балкану али да то теже иде јер су многе земље региона већ чврсто интегрисане у НАТО и ЕУ, иако имају велики проценат становништва који инклинира Русији.
Према мишљењу Стојановића, свака врста отопљавања односа великих сила ишла би у корист и земљама Балкана.
„У овом часу постоје само три велике силе у свету, па и на овом простору – Кина, Русија и САД. Свако отопљавање међу њима нама оставља маневарски простор да можемо лакше да дишемо, а најопасније је кад вас терају да се солидаришете са једном од страна по систему или-или“, закључује овај новинар.
Прочитајте и:
Коментар