Овако изјаву Стеве Пендаровског коментарише професор црквеног права на крагујевачком Правном факултету др Зоран Чворовић. Пендаровски је за македонску ТВ „Сител“ изјавио да нови српски патријарх Порфирије треба да буде консултован о питању аутокефалности канонски непризнате македонске православне цркве.
Сви расколници гледају у Цариград због Украјине
Иако је навео да је у питању „поступак у којем ће се поштовати црквена правила“, додао је да је „Васељенска патријаршија неоспорно тело које може да дâ аутокефалност македонској цркви“, из чега Чворовић извлачи закључак да међу македонском политичком елитом, као и међу македонском црквеном јерархијом не постоји воља да се македонско црквено питање реши на канонски начин.
Пре ће бити да се ради о ублажавању политичке реторике, дипломатском еуфемизму, јер јасно је да Васељенска патријаршија није врховни ауторитет за додељивање аутокефалности МПЦ — то није у складу како са канонима православне цркве, тако ни са предањем и праксом када је у питању формирање аутокефалних цркава, каже наш саговорник.
„Статус аутокефалности, односно независности, такозвана Македонска православна црква може да добије само од мајке цркве. Дакле, нико не може пренети више права него што сам има“, наглашава он.
Додајући да је једина адреса за решавање статуса МПЦ Београдска патријаршија, Чворовић истиче да након онога што се догодило у Украјини, када је васељенски патријарх Вартоломеј неканонски доделио томос о аутокефалности украјинским расколницима, расколници у другим државама у Цариградској патријаршији виде могућег дародавца сличних томоса.
„Реч је, дакле, о структурама које имају исте менторе. Као што иза цариградског патријарха неспорно стоји политички и војни врх САД и НАТО-а, исти политички ментори стоје и иза македонског председника. Тако да је та упућеност ка Цариграду канонски неоснована, али политички оправдана из угла македонских политичких структура“, објашњава Чворовић.
Бугарска црква ће штити канонско право, без обзира на „националистичку саблазан“
Изјава Пендаровског представља својеврстан заокрет у македонској црквеној политици, ако узмемо у обзир да се македонска црква последњих неколико година ослањала на бугарску цркву; штавише, МПЦ је у једном тренутку бугарску цркву (опет неканонски) прогласила за мајчинску.
Македонски председник и за то има оправдање — према његовим речима, „од тренутка када је помоћ затражена до данас, БПЦ није ни прстом мрднула да помогне“.
Бугарска црква је више пута исказивала чврсте и јасне ставове када је у питању одбрана канонског поретка, наглашава Чворовић и није подлегла „националистичкој саблазни“. Уз то, као и СПЦ, и БПЦ има доста негативног историјског искуства када је у питању „источни папизам“ Цариградске патријаршије. Стога наш саговорник, како каже, не очекује да ће се бугарска јерархија уплести у решење македонског црквеног питања на неканонски начин.
„Не верујем да би се БПЦ и бугарски епископи у решењу македонског црквеног питања уопште ослањали и били било какви савезници Цариградске патријаршије, јер знају да је то из угла словенског православља врло опасно; тако да за сада вероватно остаје пат позиција. Верујем да нико у СПЦ не жели другачије решење од оног које је изложено у Нишкој декларацији, а то је аутономан статус какав ужива Охридска архиепископија као аутономна црква у оквирима СПЦ. Уз то, не верујем да су македонске политичке и расколничке црквене структуре спремне да признају канонски неспоран ауторитет мајке цркве, односно СПЦ“, категоричан је Чворовић.