Анђела је рођена у месту Де Плејн у држави Илиноис, 29. децембра 2001. године, кошарком се бави од малих ногу, а прошле године је смештена на 22. позицију највећих талената у америчкој кошарци, за своју генерацију.
Са висином од 193 центиметара може да покрије позиције крила, крилног центра и центра, а у Америци се бираним речима говори о њеним квалитетима.
„Анђела је једно од најуниверзалнијих крила у Америци. Може да погоди шутевима из обе руке на обручу, поседује добар осећај у шуту и са дистанце и за три поена. Такође, може да води лопту као бек. Вероватно се најмање говори о њеним додавачким талентима. Има високо кошаркашко знање, победнички менталитет, вредно ради и несебична је саиграчица“, наведено је у једној од анализа.
Селекторка Марина Маљковић је увидела све Анђелине квалитете, уврстила је у екипу за Европско првенство и дала сасвим солидну улогу.
Дугалићева је улазила са клупе, често да би променила ритам игре, унела живост и енергију у одбрану, што је доста добро и чинила.
Колико јој је селекторка веровала сведочи и чињеница да је као најмлађа у тиму добила осам минута на паркету у финалу – имала је два поена, једну украдену лопту и један скок, што је било више него довољно за допринос освајању злата.
„Ја сам Анђела из Чикага, најмлађа сам у екипи. Врло сам поносна што сам у екипи и волим их до Бога“, навела је Дугалићева после меча са Француском.
Уследила је реакција саиграчица.
„До бола!“
Али, Анђела је знала шта прича...
„До Бога!“
Јасно је, Србија у Анђели има велику наду за наредни период, потенцијалну лидерку нове генерације, а сасвим је сигурно да ће уз рад са Марином Маљковић напредовати и потпуно искористити свој таленат.