Исповест кључног сведока руши пресуду против човека који је раскринкао велике тајне Америке

Случај америчког Министарства правде против Џулијана Асанжа озбиљно је уздрмала исповест сведока Сигурдур Инги Тордарсона једном недељнику да је измислио кључне оптужбе против оснивача „Викиликса“. Питање је — да ли његово признање значи и слободу за Асанжа?
Sputnik
Тордарсон је, наиме, признао у интервјуу за исландски недељник „Стундин“ да је лагао у својим изјавама које су америчке власти користиле за изградњу случаја против Аснажа, односно да је навео америчке власти да верују да је оснивач „Викиликса“ од њега тражио да „хакује“ рачунаре како би приступио снимцима приватних разговора парламентараца на Исланду. Након овог интервјуа, чувени узбуњивач Едвард Сноуден, бивши радник ЦИА и америчке Агенције за националну безбедност, написао је да је „ово крај случаја против Џулијана Асанжа“.

Да ли признање кључног сведока Министарства правде САД значи слободу за Асанжа

Новинар Никола Врзић, аутор емисије „Нови Спутњик поредак“, подсећа да се Асанж у затвору нашао због оптужби о силовању из Шведске, које су такође у међувремену одбачене.
„Сада видимо да је и америчка оптужница по закону о шпијунажи, због које Асанжу практично прети доживотни затвор, била заснована на лажном сведочењу. Дакле, ако бисмо гледали стриктно правни аспект, право је чудо да је оптужница уопште заснована на сведочењу човека који се са ’Викиликсом‘, чији је сарадник био, растао под врло лошим околностима и који је већ осуђиван због преваре. Самим тим, он је у старту компромитован, а сада је ево и сам повукао своје сведочење. Тако да је у једноме Едвард Сноуден у праву и свакако да би оптужница против Асанжа требало да буде оборена, иако заправо никада није требало ни да буде подигнута“, оцењује Врзић.
Међутим, додаје наш саговорник, то нажалост не значи и да ће Асанж угледати светло дана као слободан човек.
„И када је британски суд одбио амерички захтев за изручење, говорили смо о томе да то не значи да ће се он заиста наћи на слободи. Плашим се да је и сада иста ствар и да ће од правде и права претежнија бити потреба империје да му се освети због тога што је радећи свој новинарски посао разоткрио многа злодела која су они желели да сакрију. Тако да оптужница против Асанжа није никада ни смела да буде заснована на изјавама једног овако лошег и некредибилног сведока, а након његовог признања да је лагао, јасно је да она не би смела да буде на снази. Међутим, поучен свим ранијим искуствима, плашим се да ово не значи да ће Асанж изаћи на слободу на којој заслужује да буде“, примећује Врзић.

На питање да ли је подршка јавног мњења Асанжу опала, имајући у виду проток времена, Никола Врзић каже да оснивач „Викиликса“ све време има подршку свих слободоумних људи на свету.
„Оно што је проблем, јесте то што ти људи имају мало, до нимало приступа медијима главног тока, који су сви заједно заправо саучесници овог пројекта константног заташкавања злочина које је империја починила да би опстала. Асанж је ту ’природни непријатељ‘ и зато не изненађује начин извештавања тих мејнстрим медија о читавом случају и њихов однос према Џулијану Асанжу лично, односно то што се не постављају на другачији начин. У том смислу, нажалост, не треба гајити превише наде да ће некакав притисак јавног мњења Аснажа да изведе на слободу. Не кажем да он никада неће изаћи, али просто, како тренутно ствари стоје, он остаје у затвору да би и сам настрадао због тога што се дрзнуо да уради, али и као опомена свим будућим звиждачима који би се усудили да понове његове подвиге“, наводи Врзић.
Човек на чијем сведочењу су америчке власти темељиле случај био је волонтер „Викиликса“ и постао је први познати ФБИ доушник у оквиру организације у замену за око 5.000 долара и имунитет од кривичног гоњења.
Асанж је ухапшен у Лондону 11. априла 2019. године и осуђен на 50 недеља затвора због кршења услова кауције 2012. године, када се склонио у амбасаду Еквадора у главном граду Велике Британије како би избегао изручење Шведској, где се суочио са оптужбама за сексуално злостављање.
Америчке власти терете Асанжа (49) за заверу за поседовање и откривање националних одбрамбених информација, заверу за упад у компјутер, поседовање националних одбрамбених информација (седам тачака) и откривање националних одбрамбених информација (девет тачака). За то би пред америчким судовима могао да буде осуђен на максималну казну до 175 година затвора. Британски суд је почетком јануара одлучио да Асанж не буде изручен Америци, а у образложењу одлуке се, између осталог, наводи и ризик да ће извршити самоубиство. Тужилаштво САД је најавило да ће се жалити на пресуду.
Коментар