Владика Лонгин из Чикага за Спутњик: Како је Америка охрабрила Србе на — Видовдан

Вест да је највећи град америчке државе Илиноис уврстио један од највећих српских верских и националних празника у свој календар одјекнула је у Србији, а ништа мање радосни нису били ни наши сународници у Америци.

Једна од највећих српских заједница у САД живи управо у Чикагу. Почели су да пристижу 1872. године, а већ 1893. је одржана прва српска парада на авенији Мичиген. У том граду живели су и Срби који не само да су дали допринос развоју једне од најмоћнијих земаља, већ и целом свету. Један од њих је Михајло Пупин. У његово време у Чикагу је већ живело 60 хиљада Срба.

Данас их, као и увек, окупља Српска православна црква. Епископ новограчанички и средњезападноамерички Лонгин каже да је дуга и богата историја живота Срба у овом граду видљива на сваком кораку, а допринос развоју јако велики.

Радостан што ће се велики српски празник сада славити и ван наше заједнице у Чикагу као један од празника града, владика додаје да је немогуће са прецизношћу рећи колико Срба данас живи у граду који прославља Видовдан.

„Има нас много, много је више Срба него што статистика каже, оних који су изворно пореклом Срби, а има чак и оних који се тако осећају, који практикују, држе наше обичаје и наравно, нашу веру православну. У Чикашком басену, укључујући север, па све до Милвокија има чак двадесет наших парохија, осамнаест цркава, укључујући и три манастира. Приличан нас је број, имамо и културне установе које чувају наше обичаје и нашу православну веру, тако да је присуство Срба овде веома битно“, истиче владика Лонгин.

Он додаје да га одлука да се Видовдан прославља као празник Чикага није изненадила, а није изненађен ни честиткама које су стигле од бившег изасланика Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, али и више актуелних конгресмена и кандидата за Конгрес. Владика каже да има утисак да се имиџ Срба у Сједињеним Државама мења, независно од утицаја матице.

„Наша заједница овде има све више и више младих људи који су врло образовани, који говоре енглески језик без акцента, јер су рођени овде или су дошли као мали. Они су се ангажовали, условно речено, у политичком животу у локалним заједницама овде, а поједини су стигли скоро до највиших кругова. За сада немамо неког сенатора или конгресмена, али у многим градовима, у градским одборима има људи чији су корени из Србије, односно из нашег старог краја“, објашњава владика новограчанички.

Он додаје да је изузетно важно што ти млади људи нити су се одрекли, нити заборавили своје корене:

„Поред тога што су ти млади људи образовани, они, наравно, знају и нашу историју, то су људи који држе до националне културе, али и до своје вере хришћанске, православне, тако да имају велики углед код својих колега. Такође је јако важно рећи да су Американци који знају Србе из комшилука, школе, увек имали лепо мишљење о нама. Наши људи овде су мирни, трудољубиви, старају се да својој деци дају најбоље образовање, све што стекну, зараде својим трудом, знањем и способношћу“, каже овај епископ.

Он додаје да Срби у Америци нису познати као неко ко шири проблеме, да лоша слика о нама није потекла од њих, већ са другог места.

„Условно речено, висока политика је други проблем, тешко је рећи колико се она мења, да ли се уопште мења, то је тешко оценити по изјавама и неким гестовима који су више ствар културе и признања локалним срединама, заједницама људи који су наравно Срби, али и Американци по прихватању држављанства“, каже Владика Лонгин.

На крају разговора за Спутњик он додаје да је проглашење Видовдана празником у Чикагу велико охрабрење за српску заједницу у Америци, која већ има своје представнике и у самој управи града.

Део захвалности за ово признање припада Мартини Хоне Томашевић, председници градске владе Чикага, која је у приличној мери допринела да се празник региструје као изузетно важан.

Доктор права, Мартина Хоне Томашевић, која по важности обавља трећу функцију у управи града Чикага, одмах након градоначелника и шефа полиције, дете је из мешовитог брака Србина и Афроамериканке. Њен отац Никола Томашевић, пилот Југословенске краљевске авијације, у Америку је дошао као политички емигрант.