Да, сви су испали. Сви до једног! А и Французи и Поргугалци и Немци су изборили пласман међу 16 најбољих на Старом континтенту, али је онда опет на сцену ступила сва лепота, суровост и непредвидивост фудбала.
Лева страна костура „ђаволски“ тешка јер су ту смештене репрезентације Белгије, Португалије, Италије, Аустрије, Швајцарске, Хрватске и Шпаније.
Док је десна страна куд и камо лакша за пут ка европском трону – тамо су се игром случаја нашли Швеђани, Украјинци, Енглези, Немци, Холанђани, Чеси, Велшани и Данци.
И како то обично бива прваци Европе – Португалци, предвођени најбољим стрелцем на турниру Кристијаном Роналдом, ударили су већ на првом степенику на ком немате право на грешку јер идете кући, на надахнуте Белгијанце.
Још када вам срећа окрене леђа, када имате безброј прилика, погодите и стативу, а све време јурите резултат, онда је епилог познат. Крај! Готово. Нема даље. Тако је елиминисана прва репрезентација из чувене „групе смрти“.
Очекивало се да преостале две селекције – Француска и Немачка, додуше „панцери“ мало теже јер им је „запала коска“ у виду Енглеза, одраде посао и прођу у четвртфинале, али...
Не лежи враже. Поново је на сцену ступила сва та фудбалска лепота која најважнију споредну ствар на свету чини оним што јесте – савршено непредвидивом!
Шокантно отварање, вођство Швајцараца против актуелних владара Француза, касније и промашен пенал, а онда два гола Карима Бенземе за 120 секунди...
Још једном је фудбал показао својих 100 лица, невероватну моћ и „ролеркостер“ емоција. Не само оних навијача на стадиону, већ и свих оних који су у неверици пратили фудбалски рат између „земље чоколаде“ и „земље вина и сира“.
На крају два гола Швајцараца, од којих последњи у зауставном времену, онда када су сви већ видели Французе у наредној фази, а Швајцарце кући.
Уследили су продужеци без голова, касније и пенал-лутрија из које је земља подно Алпа изашла као победник, а најскупљи млади фудбалер света Килијан Мбапе, као трагичар.
Већ ту се опасно припремало опело за „групу смрти“, а последњи „жртва“ била је Немачка.
Иста она која је унапред почела да слави елиминацију Енглеза насред Вемблија, уздајући се у историју и међусобне сусрете које су „панцери“ углавном лако добијали.
Овога пута није било тако. Преварили су се... Опасно су се преварили и прерачунали. Показало се да ученици одлазећег селектора Јоакима Лева немају апсолутно ништа од оног што их је у прошлости красило.
Тим који нема „ни главу ни реп“. Ма, нема апсолутно ништа. Блеснула је Немачка само против Португалије, док су били анемични против Француза, Мађара, а њихова редовна муштерија – Енглеска сада им је дошла главе.
И опело „групе смрти“ могло је да почне. Нема више ни светских првака Француза, ни европских Португалаца, ни Немаца као неког ко се у прошлости увек високо котирао.
Сада су ту Италијани, Белгијанци, Енглези, као и страшно нашпановани Данци, непредвидиви Украјинци који су избацили Швеђане, док су Чеси шокирали Холанђане.
И поново се враћам на причу о костуру, поготово тој левој пакленој страни. Белгијанци ће на Италијане, Шпанци на Швајцарске које више нико не сме да потцени после оног што су урадили Французима, док ће се с друге стране Енглези преко Украјине тражити пут ка полуфиналу, а Данци преко Чеха.
За велике костурница, за мале продужени живот... То само Његово величанство фудбал може да предскаже. Шта је тек оставило за крај, са ким ће се судбина тек поиграти у следећих осам утакмица?!
Само једно је сигурно: нема више тог протокола који зна шта нас чека...
Фудбал је жив!
Амин!