Борац који је идол генерацијама недавно се, у 52. години, састао у рингу са Мајком Тајсоном, у егзибиционом мечу који је одушевио љубитеље бокса, жељне легенди које су прославиле племениту вештину.
Џонс Јуниор је први пут посетио Београд, а како нам је рекао у пријатном и отвореном разговору, за Спутњик спорт је открио своја размишљања о различитим темама, а незаобилазна је била и Русија.
Легендарни боксер је 2015. године заједно са председником Владимиром Путином боравио у Севастопољу на Криму, а неколико недеља касније свом америчком држављанству додао је и руско.
Шампионе, хвала вам на издвојеном времену, велика је част да вас видимо у Београду. Шта вас доводи овде?
– Дошао сам у склопу промоције Међународног боксерског удружења. Дошао сам јер се у Београду у новембру ове године одржава Светско првенство. Треба да обавим неке разговоре и одржим неке састанке, тако да сам дошао.
Када сте чули за могућност да дођете у Београд, како сте реаговали?
– Никада нисам био у Београду, па – зашто не бих отишао.
Београд и Србија уопште имају одређену репутацију, већ двадесетак-тридесет година, а посебно на Западу, па да ли сте били у току са гласинама које о нама круже?
– Не, ретко слушам шта се говори, више волим да се сам уверим. Нисам много тога чуо, али и да јесам не би ме било брига, научио сам да не доносим закључке пре него што нешто искусим из прве руке. Као мали сам учен да је Москва непријатељ, да је Русија непријатељ. Русија ме воли више од било које земље на свету. Па, како она може да ми буде непријатељ?!
Шта је суштина љубави између вас и Русије?
– Суштина је да ме воле као борца, да ме познају као јавну личност. Када су имали само једну станицу, ја сам био на врхунцу славе, тако да је 98% руског народа сазнало ко је Рој Џонс Јуниор. У време комунизма имали су само један телевизијски канал, а Рој Џонс Јуниор је био на том каналу. Тако смо се међусобно заволели. Они су мене волели, а ја то ни нисам знао. Сада када видим колико ме воле, природно је да и ја волим њих. Јер они мене толико воле.
Рој Џонс Џуниор
© AFP 2023 / JOHN GURZINSKI
Како објашњавате то да су вас волели, иако вас нису познавали?
– Да, волели су ме. Чак и сад кад сам старији, да, воле ме. Нису ме познавали лично, али су ме волели. А када су ме упознали, схватили су да сам ја та иста особа. Нисам се променио, не понашам се другачије на телевизији него овде. Исти сам човек и кад ме сретнеш на улици.
Да ли је то кључ за сваког борца? Да буде...
– Прави човек. Бар за мене. Можда не за сваког, али за мене је тако. Ако не можеш да будеш исти човек – зашто је то тако? Ако не служиш истог Бога у сваком тренутку – зашто је то тако? Не можеш да радиш оно што не радиш и не можеш да не радиш оно што проповедаш. Ако нешто проповедаш – тако се и понашај.
То и јесте менталитет искреног човека. У томе и јесте моћ бокса – бити искрен...
– Да, и због тога је бокс сада у паду. Јер људи нешто говоре, али се не понашају у складу са тим. Јер ако тако размишљаш, ако си најбољи, можеш да се бориш против било кога. Најбољег, другог најбољег, оног другог најбољег – било кога! У моје време, ако си имао појас, и ако сам ја могао да га се домогнем, желео сам га. Небитно који је појас био у питању. Ако си имао било који појас у мојој категорији на ком је писало „светски шампион“, желео сам га, јер сам хтео да докажем да сам ја најбољи. Јер стојим иза својих речи (практикујем оно што проповедам). А не само да причам у празно. То никако. Ја сам шампион, хајде. Само напред.
Рој Џонс Џуниор
© Sputnik / Никола Бижић
А шта мислите о боксу у данашње време? Нешто сте помињали...
– То и јесте проблем! Сви много причају, али се не боре. Сада само слушамо шта сви причају. Рецимо, јако дуго, Џошуа и Вајлдер су причали, али онда је Џошуа поражен, па је и Вајлдер поражен. Схваташ? Сада имамо Тајсона Фјурија и Ентонија Џошуу који причају, па сад Фјури треба да се бори против Дионтеја Вајлдера, ту може да победи било ко, мада ја мислим да ће Фјури победити, али и даље постоји шанса, а Џошуа треба да се бори против Олександера Усика. Тако да се онда и они боре. Можда добијемо оно што желимо, а можда опет буде изненађење. Али у томе је проблем са боксом. Пружиће нам оно што желимо, кад то желимо. Кад сам ја био млад, научио сам то јер се једна од мојих борби из снова никада није одиграла. И то ме је погодило. Тако да сам рекао – ако имам човека у тој позицији, увек ћу прихватати најбоље борбе за које ми се пружа прилика.
А о којој се борби радило?
– Еузебио Педроза против Салвадора Санчеса. И никад се није догодила. Јер је онда Роки Локриџ победио Еузебија Педрозу. А Санчез је погинуо у саобраћајној несрећи? То би ми била борба из снова. Јер један је био моћни ударач а други је волео блиски контакт, мексички стил борбе... Сјајан боксер. Дао бих све да сам могао да видим ту борбу. Али, до ње никада није дошло. Тако да сам као веома млад научио колико је важно, не само за мене као борца, већ и за навијаче, да се публици пружи оно што жели да види.
Публика је хтела да вас види поново. С обзиром на стање у данашњем боксу, на неки начин је неопходно да се легенде врате и покажу прави борбени дух.
– Јесте, и знаш, размишљао сам и још ником ништа нисам рекао, јер пријао ми је договор с Мајком Тајсоном, али то није било најбоље за мене. Ипак, желео сам то искуство. Тако да сам се жртвовао, само због тог искуства. Док сам био на врхунцу, кад сам освојио титулу у тешкој категорији, тада сам желео да се боримо. Тада се то није десило. Тако да када се сад указала прилика, урадио сам то. Било је то добро искуство, али иначе и не тако добро по мене. Али искуство је било добро. Сада сам у Београду и спремам се за Светско првенство. Има један човек у Русији који се зове Фјодор Јемаљаненко. Фјодор би волео да уради егзибицију као што је Тајсон урадио. У другим околностима не бих то желео, али ако је то шанса да се боксу донесе додатни публицитет и да се уз то и заради – постоји могућност. Али мени је потребно много времена да уђем у форму. Јер је мој стил тврд. Увек нападам јако. Тако да, ако зарада није велика – не бих трошио време. Али ако јесте, онда ћу имати чему да се радујем у будућности. Волим бокс. Учинио бих све да помогнем боксу. Сада сам овде са АИБА. Желим да учине највише што могу, да се постарају да је све фер. Борци тренирају превише напорно и дају превелики део свог живота боксу, па да не буду третирани фер. Тако да морамо да учинимо такмичење праведним. Ако је такмичење фер – у томе сам 100%, ако није – испадам.
Како променити систем?
– Управо овако како ми то сада чинимо. Дођемо овде, разговарамо са људима, обећавамо промене. Када обећамо промене, морамо да одржимо обећање. Мислим да председник Умар може да одржи обећање о променама. Јер је и он свестан колико је тешко посматрати како неког побеђује, а да на крају то не буде одлука судија. Мислим да он долази да би обећао промене. И у случају да сви обећамо промене и одржимо реч, вратићемо бокс у дане старе славе. Ако обећамо промене и погазимо реч, биће само још горе.
Бокс је данас некако у сенци ММА и других борилачких спортова, како вратити бокс на врх?
– То је зато што су ти спортови фер, и зато што је Дејна Вајт једини који управља свиме тиме. Он успева да издејствује да се најбољи боре против најбољих онда кад су најјачи. Не дешава се да један падне у рангирању, па да се сад боре... Не, не, не. Боре се најбољи против најбољих и људи желе да их виде једног против другог. Томе ми морамо да тежимо. Да се боре најбољи против најбољих. И онда имамо праву причу. Кад су обојица на врхунцу, а не кад падну или су на различитом нивоу. Не. Када су једнаки. Најбољи. Рецимо сада – једна борба која руши углед бокса – Теренс Крафорд против Ерола Спенса. Два најбоља борца у велтер категорији. Али неће да се боре један против другога. И ако их неко превазиђе, не бих ни заказивао ту борбу. Кад до тога дође, биће прекасно.
То није фер.
– Није фер према љубитељима бокса. Није фер ни према боксу као спорту.
Истина.
– Тако да се често враћам јер знам да људи воле бокс. Воле мене и Мајка Тајсона. Зато што знају ко смо и знају да нас није брига ко је са друге стране. Да само навалимо. Кажу, старији сте и не можете баш да направите лудницу као раније, али можете да то изведете. Тако да ћемо вас пустити да то изведете, јер навијачи то желе да виде. Било је то у време пандемије, ништа се није дешавало, помислио сам: знаш како, знао сам да нећу добро проћи што се тиче саме борбе, али ако је за навијаче... Хајдемо.
Можете ли да упоредите како је било док сте били професионални боксер и како је сада?
– Сада... Сада би код мене било тотално лудило. Јер уз друштвене мреже долазиш до много више навијача. А мој циљ је увек био да забавим своје навијаче. Тако да бих сада сигурно имао огроман број пратилаца јер људима пружам забаву. Јер забављам своје навијаче.
И чак и сада бих дозволио навијачима да ми изаберу следећег противника. Кога ви желите да видите? За кога бисте платили? Е, против њега ћу да се борим. Није битно ко је у питању. Онај против кога желите да се борим, њега ћете и добити. И ја бих то тако радио. Јер мој циљ је да покушам да задовољим све љубитеље бокса, али пре свега моје навијаче.
Тако да бих увек својим навијачима дао списак и рекао – наведите три имена против којих бисте волели да се борим. И покушао бих да организујем те борбе. Коју год најлакше могу да организујем, до ње долази. Јер нећу да будем глуп ако неко хоће да ме измузе за паре, јер зна да желим борбу, иако не заслужује. Зато кажем – дајте ми тројицу, и онај с ким могу да организујем борбу, с њим ћу се борити. И ако мој први избор то прихвати и паметан је, у смислу бизниса, а и за сам бокс, борићемо се.
Рој Џонс Џуниор
© Sputnik / Никола Бижић
Ви сте добро забавили своје навијаче током професионалне каријере јер сте променили чак четири категорије ако се не варам?
– Да.
Шта вас је навело на прескакање степеница и мењање категорија?
– Када сам хтео титулу у средњој категорији, Џејмс Тонеј је био најбољи у својој тежинској категорији. Хтео сам да се борим са њим, али је он отишао у категорију изнад и оставио упражњен појас у претходној.
Ту је остао изазивач који је добар, али бих ја њега победио једном руком. Желео сам да се борим против најбољег, желео сам да будем најбољи. Да бисте били најбољи, морате да победите најбољег.
Не желим да звучи као непоштовање, али када сам видео неке борце, знао сам да морам да пређем у следећу категорију да бих дошао до шансе да се борим са најбољима.
Конкуренти су и даље ишли у више категорије, ја сам ишао такође, када сам стигао до тешке, питао сам Инвандера Холифилда за меч. Одбио је, рекао је да то нема смисла за њега, али га је победио Џони Руиз и рекао је да хоће да се бори.
Прошло је 106 година од како је шампион средње категорије освојио појас у тешкој категорији? Ја сам прихватио тај изазов.
Легендарни Џорџ Форман је о вама говорио као о борцу који има ударац као тешкаш, а креће се као боксер из ниже категорије. Упоредио бих то са Николом Јокићем, он је примарно центар, али има додавачке и шутерске способности као плејмејкер или бек.
– Он може да уради све, такав борац може да уради све. И Никола Јокић може да ради све, као Меџик Џонсон који је радио све, играо је плејмејкера и центра. Нема много таквих играча.
Да ли је то таленат?
– Да, велики таленат.
Да ли само таленат?
– Таленат и тежак рад су све. Таленат сам неће успети, тежак рад сам неће успети. Врхунац чине таленат и тежак рад заједно.
Имао сам борца, Брајанта Перелу, пре два месеца се борио против Тонија Херисона. Тони је таленат, једини човек који може да победи браћу Чарло, Џамела и Џамала. Имао је три повезана пораза у том моменту, у све три борбе је био бољи, али је сваки пут нокаутиран. Он је таленат, али без рада, уморио се и губио је јер није повезао рад и таленат.
Брајант, са друге стране, нема таленат, али има велики рад и једини је човек који је Херисона побеђивао у свих десет рунди. Желео је да добије ту борбу, али су они прогласили нерешено јер нису очекивали од њега ни да стигне до пете рунде. Давали су му 14 посто шансе да победи, он је јасно добио борбу, а уместо да фаворит буде осрамоћен, они су прозвали нерешено. Јасно је да је борба била његова и то је оно што тежак рад уради таленту када таленат не ради. Брајант нема таленат, али ради. Тони има, али не ради довољно. Кључ свега, тежак рад ће, са мало знања, увек победити таленат.
Ове године имамо Олимпијске игре, а вама је у Сеулу 1988. године у финалу нанета неправда, није вам додељена победа, иако је било јасно да је ваша. Колико сте морали да радите да бисте превазишли ту негативну епизоду?
– Због тога сам овде где сам сада. Покушавам да пренесем поруку да можда неће свако имати среће колико сам ја имао. Мене су подигле различите ситуације, пораз ме је натерао да радим још више, али пораз неће на свакога утицати тако. Неким људима један пораз може да уништи каријеру. Знам неколико момака којима се то десило, лоше одлуке, лоши исходи, путеви дроге, све остало...
Девет година сам напорно радио да бих освојио ту златну медаљу. Можда не бих никада постао шампион света у тешкој категорији да сам добио злато, више не бих имао шта да докажем.
Али, зато што су ме опљачкали за ту златну медаљу, дали су ми другачију унутрашњу ватру, жељу да докажем да су ме опљачкали и да сам, не само најбољи аматерски борац, већ и најбољи професионални борац. Да сам најбољи, тачка!
И зато што су ме опљачкали за златну медаљу, ја сам морао да докажем своју поенту. Упалили су ме, уместо да ме угасе. Али, неке људе то може да угаси. Гледао сам двојицу, тројицу младих бораца, момке који је требало да ураде оно што сам ја радио, али су их лоше одлуке угасиле.
Која би била ваша лекција спортистима који пораз виде само тако, као пораз?
– Морају да знају да је пораз жива ствар у спорту. Најбољи су доживљавали поразе, Мухамед Али је губио, Шугар Реј Робинсон је губио, Мајкл Џордан такође, Џулијус Ирвинг... Пораз није ствар о којој треба причати, како се ти враћаш после пораза, у томе је ствар, да ли се кријеш у срамоти или се враћаш да би повратио своју славу.
А ви се враћате и враћате...
– Увек!
Да ли ћете се опет вратити као боксер?
– Наравно! Са 52 године... Ако је новчана понуда добра, борићу се и против Фјодора!
Заиста?
– Ако је понуда добра, борићу се и против првака света. Не занима ме. Шта ја имам да изгубим? Ја сам убица, они имају проблем, а не ја, али то мора да има одређену вредност. Имам 52 године, требало би бити опрезан, ако то не буде нешто за шта вреди ризиковати живот, у смислу новца, зашто бих то радио? Ако постоји новац за који вреди ризиковати живот, ако ће породица од тога имати корист, зар то не бисте урадили? Ако сте Рој Џонс Јуниор? Такав шампион? Толико оштроуман? Ментално јачи од већине тих момака? Зашто да не?
Као прави Капетан Хук?
– Тачно! Тај ударац би нокаутирао бика, сада!
То је прави борилачки дух...
– Да.
Хвала шампионе на издвојеном времену.
– Хвала вама.
Надам се да ћемо се опет видети у Београду и да ћемо поново причати о боксу, спорту и менталном аспекту професионалног спорта, како бисмо едуковали наше младе спортисте.
– Само треба имати добро стање ума. И томе могу да их научим. Стању ума.
Србија ће бити центар светског бокса у новембру ове године, као домаћин Светског првенства, када ће се у нашој престоници поново појавити легендарни Рој и покушати да пренесе део свог шампионског размишљања, с надом да ће тада имати прилику да види неке нове српске шампионе.