Милорад Денда, добар познавалац Кине и некадашњи дописник из те земље, нема никакву дилему да се када се говори о обележавању стогодишњице Комунистичке партије Кине (КПК), основане 1. јула 1921. године, у исто време говори о успону, расту, развоју и успесима кинеске државе, посебно Народне Републике Кине, коју је партија и основала 1949. године.
До врха света од феудалне земље за сто година
„За разлику од свих предрасуда, критика, идеолошких опседнутости које пре свега долазе са Запада, када се говори о КПК, за Кинезе и кинеско друштво та партија је симбол окончања окупације Кине, колонијалног полуропства које је било присутно почетком 20. века и окретање ка националном ослобађању Кине и стварању јединствене снажне државе“, каже Денда за Спутњик.
Он подсећа да је на таласу који је уследио после Октобарске револуције у тадашњем Совјетском Савезу кинеска комунистичка партија формирана 1. јула 1921. у Шангају. На том оснивачком конгресу од 50 присутних било је само 12 чланова партије, међу којима и каснији неспорни лидер Мао Цедунг.
Првих 30 година постојања КПК представљало је, како каже, исто толико година борбе, односно грађанског рата унутар Кине са Куомитангом Чан Кај Шека, партијом која је била идеолошки противник КПК.
Председатель Китайской Народной Республики Си Цзиньпин на праздновании 100-летия Коммунистической партии Китая в Пекине
© REUTERS / Carlos Garcia Rawlins
До релативног примирја дошло је у време јапанског напада на Кину 1937. године, када кинеска Комунистичка партија преузима улогу вође у отпору јапанској агресији и на крају добија тај рат 1945. године. Грађански рат са Куомитангом је, како напомиње, трајао до 1949, у коме побеђује КПК и 1949. формира Народну Републику Кину.
После година лутања гигантски заокрет
Од тада креће један период успона и падова, лутања, несналажења у тражењу пута који ће омогућити да се тако многољудно, а заостало и сиромашно друштво развија, истиче Денда.
Преокрет, додаје он, настаје 1978, годину дана пошто је окончана такозвана Културна револуција која је трајала 10 година, која је била револуција заблуда и лутања КПК као израз немогућности да се нађе адекватан развојни пут Кине.
„Кинеска комунистичка партија прави гигантски заокрет под вођством Денг Сјаопинга паролом да истину треба тражити на основу чињеница, одбацити класну борбу и окренути се економском развоју. Пре 43 године почиње ера кинеског развоја и успона и та 1978. година означава гигантску промену у КПК, у њеном гледању на развој друштва, на односе у њему. То се сматра највећом променом коју је доживела једна партија у историји људске цивилизације“, истиче наш саговорник.
Он посебно напомиње да се комунистичкој партији као једна од важних заслуга приписује то што је Кина као држава успела да одржи социјалну, али и политичку стабилност и да се истовремено снажно развија.
Опрезно отварање и реформе
Говорећи о томе шта је био кључ успеха, он пре свега указује да је кренула, али веома опрезно у отварање према свету и у реформе.
„Први услов тога било је смело планирање и ефикасно остваривање планова. Постепено се уводила социјалистичка тржишна економија, како су они назвали спој планирања и западног, односно капиталистичког тржишта. То су постепено остваривали. Притом, гесло, једно од основних, било је да све што се у свету показало као успешно, треба примењивати код куће. То је један врло прагматичан приступ отворених очију у развоју Кине, усвајањем свега што је напредно, пре свега у технолошкој сфери и у управљању економијом“, објашњава Денда.
Наш саговорник се присетио да је 1982. године у једној од специјалних економских зона, које су представљале прве кораке у везивању капиталистичког и кинеског система, једно предузеће одлучило да склопи уговор са западним менаџером који би руководио тим предузећем. Тада се, каже, дигла велика бука како је могуће да неко са Запада дође и да управља. На то је Денг Сјаопинг аплаудирао и рекао — привуците их што више нека дођу, нека нам помогну.
То је била та ослобођена мисао и тражење истине на основу чињеница, како је говорио Денг Сјаопинг.
И капитализам и социјализам на кинески начин
То, како Денда напомиње, потпуно одудара од представе на Западу о догматском окошталом кинеском систему. Кина је, притом, увек водила рачуна о томе да се не изгуби улога државе у систему, да мултинационалне корпорације и јаке кинеске корпорације не постану главни фактори одлучивања.
„Кинеска држава и кинеска партија, била је то главна мисао, треба да остану оне које ће пресудно утицати на развој земље, ослобађајући иницијативу свих да се развијају, али не у мери у којој би постали држава у држави“, каже добар познавалац Кине.
Указујући на цифре које најбоље осликавају развој кинеске државе, он је навео да је 1960. кинеска економија учествовала са 4,4 одсто у светском БДП-у, а 2019. године са 16,3 одсто, док је у турбулентним временима за време Културне револуције то износило 1,5 одсто. Плановима који се усвајају најпре на партијским заседањима Централног комитета, а потом и у кинеском парламенту, предвиђено је пак да да Кина до 2035. постане развијена, модерна социјалистичка земља, а 2050. да буде међу водећим земљама света по свим параметрима.
„То све треба захвалити смелом планирању и ефикасном остваривању планова, као и прожимању планирања и улоге државе и тржишта које неће битисати по сваку цену, као што је то случај у либералној економији“, нагласио је Денда за Спутњик.