Бившег тренера Црвене звезде и стратега који је у јавности познат под надимком „српски Мурињо“ због тога што се изузетно посвећује тактици смо контактирали и због тога што има вишегодишње искуство рада у белгијском клупском фудбалу.
Ко је фаворит за подизање трофеја?
– Мислим да пар Белгија - Италија може да нам да екипу која може да оде до краја. Енглези су сада 'напумпани' изузетним набојем после победе над Немачком и не би био први пут да они из тог набоја доживе велико разочарање. Међутим, мислим да у овој ситуацији и под овим околностима у којима се утакмице играју на Вемблију, мислим да они излазе као фаворити“.
Да ли је ово последња шанса за Белгију да освоји неко велико такмичење?
– Можда није последња шанса, али сигурно огромна шанса да се направи велики резултат, јер ова генерација полако силази са сцене, а нова генерација још није спремна. Велико је питање да ли ће Белгија имати у перспективи екипу која може да оправда епитет прворангиране селекције на свету. Ово је један феноменалан сплет околности за њих и скуп сјајних играча и сјајног тренера.
Да ли ће неискуство играња великих утакмица утицати на Белгијанце?
– Белгија нема навику да игра велике утакмице, упркос квалитету и ренкингу белгијских играча, колико год то апсурдно звучало. Белгија никада ништа није освојила и када год је требало да се направи тај последњи корак, они су се сукобили са својим менталитетом и мислим да је то у овом моменту (за њих) већи противник од било ког другог противника – да се направи тај корак већи од свега што је Белгија досад урадила у фудбалу и да се уради то што Белгија има потенцијал, а то је да се постане првак Европе и првак света“.
Селектор Роберто Мартинес је радио у Премијер лиги, одакле је и већина његових изабраника.
– Пажљиво је све то бирано, склапано, све је кренуло на прави начин и сада су дошли до самог финиша. Да ли ће имати снаге или не, ломиће се на једној лопти, као и све велике утакмице, али Белгија у 'малом мозгу' има и то да никада ништа нису освојили. То је нешто што их разликује од Италијана, то је нека велика предност коју има Италија. Баш тако и када гледамо наслове у новинама, у 'Газети дело спорт' пише 'Ми смо Италија' и то говори све. Италијани и као индивидуалци и као екипа – и кроз клубове, и кроз репрезентацију – имају навику играња великих, важних утакмица и мислим да то може да буде предност њихова“.
Како оцењујете досадашњи ток првенства и коме сте наклоњени?
– Ја навијам искључиво за Србију, а све друго посматрам на фудбалски начин. То ми је и довољно, јер је првенство понудило много феноменалних ствари и са неке стручне стране. Одавно нисам гледао тако разноврсно такмичење са много поучних ствари у исто време. Генерално један парадоксалан тренутак у односу на ову корона ситуацију и све те изнуђене ствари које су се дешавале ове две фудбалске сезоне. Једно сјајно првенство са много интересантних ствари.
Ко је фаворит вечерас (утакмица почиње у 21.00, пренос пратите на Спутњику)?
– Белгија је остала доследна ономе што је играла у последње време. Било је потребно време да се спакује то у систем који је Мартинес завртео на један конкретан начин, где се тачно у сваком тренутку зна ко шта ради. Мислим да је Италија показала висок степен набоја, који, да се вратим на њихове медије где све пуца од енергије, тимске еуфорије и националног набоја који су они успели да пробуде. Мислим да то није лоше евоцирати, да није лоше да се зна да је је (селектор Роберто) Манћини успео да целу нацију идентификује са овом екипом Италије и мислим да је то један велики добитак за њих. Не може Италија ни у варијанти испадања да буде велики губитник овог првенства, какав је рецимо Француска, зато што су они успели да ударе снажан темељ за нешто што тек треба да дође у блиској будућности. Италијани стидљиво кажу да нису фаворити и мислим да им то чак и прија, јер су цело првенство напали у заветрини, без неког великог притиска“.
Кевин де Брујне и Еден Азар су под знаком питања за вечерашњи меч.
– Мислим да ће ову утакмици решити једна лопта, мислим да је велики фокус за Белгију на томе да ли ће играти Азар и Де Брујне. Без њих двојице би то био огроман хендикеп, нарочито без Де Брујнеа који има огромну тежину у овој екипи. Има и Азар, али он од лета 2019. и оне ситуације када је себи дозволио да на потпис уговора са Реал Мадридом дође са седам килограма вишка иде силазном путањом. Сумњам да ће Азар моћи да игра, мислим да је он доживео још једну мишићну повреду у низу која је изузетно тешка и захтева. Мислим да не може да изађе на добро ако проба да заигра, јер то може да проузрокује и погоршање и одлазак на неку дужу рехабилитацију. Мислим да је ситуација код Де Брујнеа другачија, јер је његова повреда механичке природе и његова повреда може да се санира по неком убрзаном санира. Мислим да је он као врхунски атлета свестан и веома трезвен момак и мислим да ће он и цео тим лекара учинити да све буде како треба, те да ће и та повреда, под неким малим болом и неким блокадама, бити превазиђена, за разлику од Азарове повреде“.
Како видите стрмоглави пад у квалитету који доноси Азар током претходних неколико година?
– У овом тренутку, на самом том врху европског и светског фудбала где су Кристијано Роналдо и Лионел Меси, мислим да вашем телу мора много више пажње да се да него што је то Еден Азар радио током целе своје каријере, па сада долази на наплату све што је он пропуштао да уради, несвесно спутавајући свој огроман, малтене бесконачан таленат – таленат који га јесте сврставао у ранг са Месијем и Роналдом. Међутим, чињеница сада са 29 година није направио каријеру ни близу водећем двојцу је дошла управо због тога што о свом телу није водио рачуна када је требало. Није на професионалном нивоу био колико мора један професионални спортиста.
Шта вам се највише допало од до сада виђеног?
– Допао ми се начин на који игра Украјина. Када видим екипу на репрезентативном такмичењу која делује као клуб, за мене је то један врхунски сигнал и прави комплимент, да екипа која у скраћеном временском року и изнуђеним условима успе да се спакује и да има аутоматизме клуба, а игра на начин на који углавном играчи у клубовима не играју, онда је то знак да је одрађен велики посао. Украјина се и брани и напада на један синхронизован начин, игра са ауторитетом и чак када су се против Шведске борили за историјски корак, није се приметио додатни стрес у односу на њихову свакодневницу. Одиграли су једну праву такмичарску, стабилну и ауторитативну утакмицу са поседом лопте и без претеране адаптације на противника. Мени се то допало...“.