Како наводе експерти, на то указује незапамћена активност Русије, одлучност Турске да заузме место централне силе у региону, као и све веће интересовање Кине. Међутим, ни Сједињене Америчке Државе не остају по страни.
Како констатују аутори чланка, САД покушавају да учврсте сарадњу између источноевропских НАТО савезника како би изградиле нову линију обуздавања спајањем Балтичког и Црног мора. Истовремено, у Европској унији се воде посебне дебате о геополитичкој будућности Европе.
Према мишљењу стручњака, трансформација Црноморског региона у зону конкуренције и сукоба почела је још 2008. године када је глобална економска криза довела до јачања улоге Кине, захваљујући иницијативи „Појас и пут“.
Истовремено, додаје се, рат у Јужној Осетији 2008. године уверио је црноморске земље да је неопходна колективна безбедност, док је 2014. године ситуација још више ескалирала након „Евромајдана“ у Украјини и почетка сукоба у Донбасу.
Са друге стране, Турска се налазила на раскрсници свих изазова, констатују стручњаци. Она је преузела водећу улогу у преговорима са руководством Европске уније о ситуацији са избеглицама, а такође је тежила да ојача свој утицај у региону, балансирајући између Русије и САД, истовремено показујући да је спремна да се бори са кинеским утицајем, наводи се у чланку.
„Изгледа да Пекинг избегава директну конкуренцију са Анкаром, али кинеске инвестиције и дипломатски кораци на Балкану сукобљавају те земље“, закључују коментатори.
Према њиховим проценама, пандемија вируса корона само је бацила светло на значај и будући потенцијал Црног мора. Такође је показала крхкост глобалних ланаца за снабдевање.
Аналитичари закључују да ће будући мир и просперитет у региону зависити од одлука које укључују економски развој, колективну безбедност и одговорну дипломатију.
Прочитајте још: