Ердоганов чудни маневар: Безбедност жена у замену за популарност?

Конвенцију која штити права жена и породице је потписало 45 земаља, а Турска ју је усвојила 2011. године. У Влади и кабинету председника Ердогана тврде да им Истанбулска конвенција више није потребна, јер имају модерне домаће законе који ефикасно штите припаднице слабијег пола.

Док невладине организације протестују на улицама, а светска јавност, посебно Запад, тражи одговор на питање зашто је Ердоган управо сада, после 10 година поштовања Конвенције, повукао овај потез, власт најављује да ће донети и нове мере како би заштитила породицу и одбила све нападе на безбедност жена и деце.

Новинар, дугогодишњи дописник и одличан познавалац прилика у Турској, Војислав Лалић за Спутњик каже да се у тој земљи могу чути и друга објашњења овог потеза, али и врло логично питање, зашто је Ердоган уопште приступио Конвенцији, ако је безбедност жена тако добра у Турској.

Он каже да не треба заборавити да је Турска економски ослабила, посебно због пандемије корона вируса, а са њом је ослабила и Ердоганова популарност, а примичу се председнички и парламентарни избори који се одржавају средином 2023. године.

„Ердоган на овај начин, тако оцењују у опозицији, жели да привуче гласове конзервативних структура у унутрашњости земље које нису малобројне, које се нису ослободиле наслеђа средњовековне прошлости. У тим структурама заправо упорно тврде да је ова Конвенција опасна за турско друштво, јер нарушава темеље породице, која је основна ћелија државе. Да заправо женама даје већа права, што доводи до повећаног броја развода, хомосексуализма, до неморала“, каже Лалић и додаје да опозиција тврди да Ердоган рачуна да ће на овај начин привући гласове тих људи.

Одлука је наишла на критике и у земљи и у свету. У Истанбулу, Измиру и Анкари одржане су демонстрације жена које кажу да ће наставити борбу и обећавају да се никада неће одрећи Истанбулске конвенције.

У Сједињеним Америчким Државама изразили су дубоко разочарање, реаговао је Стејт департмент, а позната међународна организација „Амнести Интернешнал“ тврди да се Турска овим потезом вратила десет година уназад у заштити права жена и породице.

„Домаће групе које се боре за права жена упорно упозоравају да су припаднице лепшег пола у последње време стално на удару. Платформа која себе зазива „Зауставимо фемицид“ тврди да је у прошлој години у Турској страдало 380 жена, што ће рећи једна сваког дана. Оне су најчешће биле жртве бивших или садашњих партнера, а често и чланова уже породице која не може да им опрости „неморално“ понашање, недозвољену љубав, па их тако кажњавају“, каже Лалић за Спутњик.

Он додаје да је у међувремену Турска је заиста пооштрила казне за насиље у породици и то драстично, али да се показало као и у другим земљама, да казне саме по себи не могу да реше тако сложен проблем као што је заштита жена и породице.

„Казне саме по себи, ако изостану друге акције, неће променити ситуацију, зато се сада, после ове одлуке, сви залажу да се што више ангажују, не само државне структуре, већ и невладине организације и школе. Посебно се апелује на цркву која је још увек веома утицајна и може позитивно да утиче на конзервативне структуре које у Турској још увек нису тако малобројне“, каже Лалић на крају разговора за Спутњик.

Међународни споразум чији је циљ борба против насиља над женама први је правно обвезујући и свеобухватни међународни механизам за борбу против насиља над женама и насиља у породици.