Воде се речима Надала – „мозак као у рибице“, уз вино и сласт победе над Хрватском

Фудбалска репрезентација Шпаније у петак од 18 часова игра четвртфинални меч на Еврпском првенству, а ривал јој је Швајцарска. И јасно је да „сајџије“ нико не сме да потцени после елиминације Француза и то зна врло добро Луис Енрике, човек у чији рад многи сумњају због чега трпи превише критика јавности.
Sputnik
Перина рабона: Опело за „групу смрти“
Али не хаје селектор Луис Енрике уопште за то. Он гура своју причу, верује у своје изабранике који како одмиче турнир подижу форму што се видело против Словачке која је прегажена резултатом 5:0.
Касније је у осмини финала елиминисана Хрватска, која је такође примила пет голова, наспрам три постигнута.
Како је открио Луис Енрике Шпанци после сваке победе уживају у испијању вина, тако се опуштају. 
„Идемо корак по корак. Одувек сам говорио да верујем у овај тим и да можемо пуно тога да постигнемо. Знам каква су очекивања и не мењам мишљење. Попили смо боцу вина после Словачке, попили смо боцу и после Хрватске који су одлична екипа и са којима смо играли и у Лиги нација. Спремамо се за још једну“.
Али, далеко од тога да је "фурија" лако стигла међу осам најбољих. Напротив! Кренуло је против Хрвата јако лоше због кардиналне, аматерске грешке голмана Унаија Симона, којем је једна повратна лопта Педрија са 40 метара прешла преко ноге и завршила у мрежи.
Луис Енрике не драми, већ у свему проналази нешто добро и зна одлично да мотивише своје играче.
„Као што каже Рафаел Надал морате имати памћење рибице у таквим ситуацијама, и у праву је. Ако изгубиш лопту, нема сврхе размишљати о њој, мораш ићи на следећу. То је оно што је Унаи Симон урадио“. 
И верује Луис Енрике у своју Шпанију, коју су многи неоправдано потценили, а која врло лако може да понови успех из 2008. 2010. и 2012. године када је везала три злата на великим такмичењима.
► Хрватски тренер: Славимо поразе као Срби Косовску битку
► Ко је Швајцарац који је стекао славу преко ноћи због непроцењиве реакције? /фото, видео/
► Енглези нису добродошли у Вечни град
Коментар