Исповест Србина из пакла који је однео стотине живота у Канади

Готово 500 изненадних смртних случајева забележено је током пет дана незапамћеног таласа врућина који је захватио канадску провинцију Британска Колумбија и северозапад Сједињених Држава.

Паклене врућине у Ванкуверу трајале су три дана, а саговорник Спутњика каже да о томе каква је катаклизма задесила овај град најбоље говори број умрлих. Велики град на обали заправо је добро прошао, градић Литон у копну захватили су шумски пожари, у њему је измерено безмало 50 степени Целзијусових.

„Литон, место у коме је оборен рекорд по највишој температури, потпуно је страдао у озбиљном пожару. На срећу, градоначелник је раније наредио хитну евакуацију свих становника. Било је драматично, државна Си Би Ес телевизија на једном од радио каналу емитовала је само програм о ситуацији у Литону, уживо су преносили шта се дешава, шта је са људима, шта раде институције“, прича нам Благојевић.

Он додаје да је било очигледно да држава није спремна за високе температуре, реаговала је, каже, слично као када у Ванкуверу падне снег, кога ретко има, јер град има готово медитеранску климу.

„У тој ситуацији обезбеђује топле оброке и смештај, сада је било слично. Апеловали су на људе да не излазе на сунце, да пију више течности. Сада су и све библиотеке, а има их широм града, и велики број других јавних установа, галерија, музеја и других институција отворили за грађане. Та места су назвали „центрима за расхлађивање“, ту су људи могли и да легну, да одморе“, прича нам Благојевић.

Он додаје да о томе колико је било страшно, најбоље говори чињеница да је чак и његова дванаестогодишња ћерка, која је физички врло активна и бави се спортом, осетила озбиљне последице топлотног таласа.

„Шетала је тог првог дана сат времена са другарицама, када температура још није била на врхунцу, када се асфалт још није толико загрејао, ваздух није био толико врућ. Звала нас је, вртело јој се у глави, малаксала је, мутио јој се вид. Ако се здравом и спортски активном детету такве ствари дешавају, могу само да замислим како реагује организам старијих људи, који при том имају и неке хроничне болести“.

Благојевић додаје да канадске власти не скривају податке о узроку смрти, објављено је да је то висока температура, али је углавном реч о људима који су имали здравствене проблеме. Додаје да су метеоролози пре неколико месеци најављивали топлотне таласе, на основу анализе кретања струја у Пацифику, али да је „топлотна купола“ ипак изненадила.

Иако се нама у Србији, који смо ових дана прошли кроз озбиљне врућине, чини да температуре тамо нису биле ужасно високе, Благојевић каже да је суштина у томе да људи у Канади нису навикли на такво време.

„Овде је током лета ретко преко 30 степени, а најчешће је 22, 23, пријатно, без влаге, када наиђе талас који донесе ваздух са 47 степени, то постаје озбиљан проблем. Људи најчешће немају климатизоване станове, није било потребе за тим, али сада нису имали где да се склоне. Ноћу није могло да се спава, дању није могло да се дише, због високих температура ни планине нису биле хладне као иначе, а на мору и реци нема довољно хладовине, заправо, није било довољно места да неколико стотина хиљада људи“.

Метеоролог Ђорђе Ђурић пре свега каже да је појава коју су новинари назвали "топлотна купола", заправо "омега блокинг", јер расподела ваздушног притиска изнад погођеног подручја подсећа на грчко слово омега.

Приобални део Канаде и северозападни део САД лети се одликују благом климом, лета нису преврућа, просечна температура је од 20 до 25 степени. У копну је лети и у тим пределима нешто топлије у односу на приобални део. Услед високог ваздушног притиска, изнад тог дела северозападне Америке веома топла ваздушна маса задржала се заробњена изнад тог подручја, спречен је продор влажних, свежих ваздушних маса са Пацифика.

„Пошто се формирао антициклон, односно висок притисак изнад тог подручја, то западно струјање као да је наишло на зид, на блокаду. Пошто не може да прође кроз њега, заобилази га са северне и јужне стране те влажне ваздушне масе. А унутар тог поља високог притиска, које се налази у погођеном подручју, имамо и силазна струјања која додатно загревају ваздух и доводе до високих температура у летњем периоду“, објашњава Ђурић.

Он додаје да се оваква расподела притиска догађа и у Европи, која се налази у умереним ширинама, константно преовладавају западна струјања, која долазе са Атлантика. Када западна струја наиђе на то поље високог притиска, она га такође заобилази.

„Дешава се често да већи део копнене Европе, од Атланске обале, до Русије и Балкана има стабилно и суво време, а крајњи југ, попут Шпаније и крајњи север, попут севера Норвешке имају кишовито време. Ово се дешава управо захваљујући том струјању са Атлантика које је дошло до предела који заустављају висок притисак изнад централне Европе“, каже Ђурић.

Он додаје да два топлотна таласа кроз које је Србија прошла немају везе са „омега блокингом“, већ су последица југозападног висинског струјања, а у склопу њега долази до хоризонталног кретања вреле ваздушне масе са севера Африке, која нам је донела и честице песка из Сахаре.

Док Ђурић и већина његових колега умирују јавност после топлотног удара у Канади, има и оних који сматрају да је овај догађај упозорење за оно што нас тек чека због емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Тако професор са Универзитетског колеџа у Лондону Симон Левис упозорава да су екстремни врели таласи сада много вероватнији, те да се у појединим деловима планете стварају подручја која ће због високе температуре ускоро постати превише топли за живот. У своју узнемирујућу анализу ипак није уврстио Канаду.

Поред свега кроз шта су прошли, Благојевићи у свом дому у Ванкуверу не узбуђују се превише, иако немају ни клима уређај. Наш саговорник каже да га у том граду није једноставно уградити, посебно ако је реч о згради и да нема најава да ће се правила мењати.

„Готово је немогуће да се угради, немогуће је добити дозволу, једини начин је да цела зграда угради централну климу, што није једноставно. И није јефтино. Али до сада није било ни потребе за тим. Сада ће вероватно многи размишљати о томе, ми не размишљамо. Спас нам је у томе да проведимо више времена на мору, на обали“, закључује саговорник Спутњика из Канаде.