"Бисери" Крима које туристи ретко могу да посете /фото/

Јусуповски дворац се налази у Кореизу и представља обновљену „Розе куће“ кнегиње Галицине коју је рестаурирао архитекта Николај Краснов 1909. године, током живота Феликса Јусупова старијег (не оног који је убио Распућина, већ његовог оца).

На територији замка се налази парк са великим бројем скулптура лавова. Дворац је национализован 1919. године, када је породица Јусупових емигрирала. Зидови су грађени од сивог кречњака сличног мермеру, отвори су били украшени квадратно-полигоналним „римским“ начином зидања.

Овде је током конференције на Јалти живео Стаљин и Молотов. Дворац су волели руководиоци Совјетске Русије, у односу на Ливадијски дворац који је био омиљен последњем руском императору. Дворац се налази под Управом председника Русије, али није затворен за посету туриста у оквиру организованих екскурзија.

Бисер истока на обали Крима – управо се тако може описати дворац који је некада припадао великом кнезу Петру Николајевичу (стрицу Николаја II). Дворац је подигао Краснов у Кореизу у периоду 1895-1877. године према идеји кнеза. Архитекта је имао тежак задатак да оствари замисао кнеза на локацији која има необичан рељеф подложан земљотресима.  

Дворац је саграђен у мауританском стилу, архитектура је аскетска и једноставна. Да није сребрнасте куполе и високих зидова, био би сувише једноставан за изглед дворца. Још једно одличје дворца је орнамент, кога чине арабеске, морескаме (сложене геометријске фигуре), гирих мозаицима (исламско декоративно сликарство) који подсећају на украсе у дворцима Марока.

Познато је да кнез није имао довољно средстава за изградњу, па су радници били веома незадовољни и морао је да прода друга имања на Криму. Дворац Дјулбер је спасао живот представницима Романових, јер је претворен у тврђаву током револуције. После национализације су совјетске власти овај дворац претвориле у санаторијум, тако да није могуће обилазити га без водича.

Имање је купио један представник императорске породице Велики кнез Дмитрије Константинович. Земља коју је купио је била дивља и налазила се на крају стеновите литице.

Изградња летњиковца је почела 1912. године на територији савременог Мисхора. Дворац је саграђен у источном стилу и подсећа на асирску тврђаву. Архитекта Шоповалов није користио цветне декоративне елементе, као што је то био случај у декорацији дворца Дјулбер.

Рељеф открива своју раскош само када се гледа изблиза, што наглашава аристократски и суздржани укус власника дворца. Невероватна је чињеница да је мермерно степениште било усечено у стену и тада, пре више од 100 година, и водило до приватне плаже власника Кичкине.

Током Другог светског рата у овом дворцу је живео генерал-фелдмаршал Мантштејн, коме је, наводно, Хитлер поклонио дворац. Ова грађевина је била и хотел са четири звездице, а сада је приватно власништво.

Колонизација Руске империје у Средњој Азији је оставила утицај. Једна врста утицаја је била и именовање особе блиске Руској империји за владара Бухарског каната. То је био отац Абдула Ахад Кана, који је подигао величанствени ансамбл двораца на Јалти у периоду 1907-1911. године. По његовом захтеву дворац је пројектовао архитекта Н. Г. Тарасов.

Власник је дворац назвао „Диљкисо“, што у преводу значи „шармантан“. Неки сматрају да је дворац направљен у мауританском стилу, мада је пројекат направљен из неколико стилова египатског и средњеазијског.

Дворац, саграђен од камена златно-сребрне боје, је егзотична грађевина за архитектуру Јалте. Плави кров, као што је у овом дворцу, се не среће често. Данас зграда припада Јалтинском санаторијуму у коме се налази и библиотека.

Прочитајте још: