Србија, као уосталом и већина репрезентације у квалификацијама, има доста проблема око повреда, те можда није бриљирала на претходним мечевима, али је у полуфиналу одиграла јако зрело и спремна дочекује велико финале.
Орлови су полако дизали форми, против Доминиканске Републике и Филипина су се тражили, а нашли су се у дуелу против Порторика.
„Порторико има добар тим, структуру, будућност. Психолошки тешка утакмица. Нисмо имали превише времена да се спремимо као екипа, било је повреда. Срећан сам што смо играли несебично, као тим. Спајамо се у нови систем, ту су играчи који су спремни да играју за репрезентацију и да се жртвују. Добро играмо, можемо боље у одбрани“, рекао је селектор Игор Кокошков после утакмице.
И, било је баш као што је селектор рекао – несебично, тимски и уиграније у односу на групну фазу.
Утакмица је преломљена почетком четврте деонице и до краја сусрета није се постављало питање победника.
„Била је ово важна утакмица јер знамо да смо имали проблема са повредама. Али, не можемо тражити изговоре и показали смо да смо спремни да играмо са онима који су спремни. Свако је дао свој допринос и морамо да заборавимо победу већ данас и да се окренемо мечу против Италије“, рекао је Мицић.
Када је реч о Азурима, ради се о старој српској муштерији која нас је последњи пут добила 2014. и то на пријатељској утакмици. На званичној Италија дуго нема тријумф, а често се састајемо.
Славили смо на Евробаскету 2011, 2013, 2015. и 2017, као и на Мундобаскету 2019. у Кини. Већину ових утакмица решавали смо рутински, двоцифреном разликом, те је психилошка предност апсолутно на страни Орлова.
Ово јесу добри и охрабрујући подаци, али никако не сме доћи до опуштања у српским редовима. Посао није готов, то што их редовно добијамо није никаква гаранција и ради се о доста јачој репрезентацији у односу на Филипне, Доминикану и Порторико.
„Биће важно изборити се сутра са високим играчима Италије. Треба да проверимо медицински статус. Да нађемо енергију да играмо дан за даном, то ће бити изазов. Трудићемо да бранимо боље један на један, транзицију, скок. Одбрана ће бити кључ јер имамо довољно талента да постижемо поене. Знамо да је кошарка спорт број један у нашој држави, један од највећих, на неки начин и религија. Знам да је зато узбудљиво да се игра за репрезентацију. Осећамо енергију од људи који обожавају наше играче. Гледају их током сезоне на ТВ-у, а сада могу и уживо. Осећамо ту подршку“, рекао је Кокошков.
Италија је у Београд дошла у измењеном саставу, нема кошаркаша који су били носиоци претходних година (Белинели, Галинари, Ђентиле) и сада су у тиму неки нови момци.
Пажњу посебно треба обратити на Симонеа Фонтекија, младог Ника Маниона, а ту су и искусни Полонара, Мели, Витали, Тонут...
Ради се о квалитетним играчима, али он (квалитет) је ипак на страни српских кошаркаша и сви очекују победу и пласман на Олимпијске игре.
Велику улогу играће и навијачи, те испуните трибине дворане Александар Николић у недељу увече (20.30).