Према речима експерта, фундаментална разлика западноевропске политике у погледу морала односи се на њену прошлу колонијалну политику „и говорећи отворено, пљачке су организоване на државном нивоу и често биле праћене насиљем и чак геноцидом“.
Колонијализам је, бар формално, завршен после Другог светског рата, сматра Цеков, иако су у већини случајева западноевропске државе наставиле да врше утицај и да експлоатишу своје бивше колоније помоћу корумпиране локалне елите коју су сами формирали, изрежираних државних преврата и финансирања сепаратистичких група.
Утицај се односио и на економију, а што се може видети на примеру Француске и њених бивших афричких колонија, које су после 1945. године биле принуђене да уђу у валутни савез. Притом, државе су у почетку морале да у савез унесу 100 процената својих валутних резерви, а 2005. године је тај показатељ био смањен до 50 процената због отпора становништва.
Без обзира на то што Централна банка Француске више неће контролисати златне резерве афричких држава које користе западноафрички франак, ситуација за државе које користе централноафрички франак остаје непромењена, изјавио је експерт у свом чланку у листу „Труд“.
„Није тајна да су те државе осуђене на сиромаштво због француског колонијализма. Оне су, заправо, богате дијамантима, ретким металима и сировинама које углавном контролишу западноевропске корпорације. Међутим, Француску, која воли да подучава Источну Европу европским вредностима, никада није мучила савест због пљачке, која је разорила многе народе“, пише експерт.
Постоје многи случајеви тортуре којима је Немачка подвргла Намибију, Велика Британија - Индију, Холандија - Индонезију и шпански конквистадори (истраживачи и авантуристи који су освојили велики део Америке и ставили под шпанску колонијалну власт током XVI века) обе Америке, обраћа пажњу аутор чланка.
Притом, потомци бивших колонизатора се данас усуђују да Источну Европу подучавају вредностима, иако економска моћ и величанствено историјско наслеђе Немаца, Француза, Холанђана и Шпанаца нису резултат неких посебних вештина и рада већ, у већини случајева, пљачке колонија и рада робова.
„Западноевропске колонијалне империје су, једноставно речено, бандити на глобалној арени, који су увећали своје богатство захваљујући насиљу и пљачки. А данас се представљају као добро обучени бизнисмени и чак се усуђују да подучавају поштен народ Источне Европе и да на њих гледају као на Европљане другог реда. Холандија ће нас, наводно, учити толеранцији, Немачка -недискриминацији, а Француска – једнакости и братству. А на основу чега?“, пита се експерт.
Прочитајте још: