Десетак кинеских провинција навело је да се последњих седмица суочава с принудном рационализацијом потрошњу електричне енергије. Фабрике затварају погоне на по неколико дана у недељи. Ефекат рестрикција могао би се прелити на светску економију јер Кина производи гро репроматеријала за светске индустрије.
За несташицу је крив угаљ, односно планетарна кампања да се због штетних еколошких ефеката смањи производња струје сагоревањем овог енергента. Кина, која иначе чак 60 одсто струје производи из угља покушава да се преоријентише на обновљиве изворе енергије али, ако нема ветра, и ноћу кад нема сунца ветрогенератори и соларни панели су непоуздани.
Ове рестрикције струје у Кини отварају питање могу ли ОИЕ обезбедити довољно киловата, током 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана у години и демантују све оне који тврде да би се могле укинути не само термоелектране на угаљ и нуклеарке, већ и електране на гас.
Овај сценарио могао би постати стварност у многим земљама, па и у Србији, коју Енергетска заједница, под командном палицом Брисела присиљава да што пре угаси термоелектране и окрене се ОИЕ.
О томе како избећи енергетски кинески синдром у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са стручњаком за енергетику Милошем Здравковићем.