Исланд је само део мистериозног подводног континента?

Упркос свему што смо до сада знали о Исланду, истраживачи су поставили интересантну теорију која тврди да "земља ватре и леда" можда није само једно острво, већ део знатно већег континента испод Атлантског океана, ког је научни тим назвао Исландија.
Sputnik
Револуционарна геолошка теорија коју су поставили истраживачи са Универзитета Дарам у Великој Британији, тврди да је Исланд само врх континента који се простире од Гренланда до гребена код Фарских острва, на 600.000 квадратних километара.
Уколико би се сва подручја западно од Велике Британије рачунала у "Велику Исландију", претпоставља се да тај континент има површину од 1.000.000 квадратних километра.
Према мишљењу тима, таква до сада неоткривена континентална кора може да садржи неискоришћене ресурсе, попут минерала и угљоводоника. 
Тајна „исландског диносауруса“ кога птице љубоморно чувају
"Уколико се ова теорија докаже, то би значило да се суперконтинент Пангеа заправо није у потпуности распао пре 50 милиона година, како се до сада сматрало", истиче истраживачки тим.
Ова нова теорија оспорава дугогодишње научне идеје о опсегу океанске и континенталне коре у северноатлантском региону и о томе како су настала вулканска острва, попут Исланда.
Наиме, до сада се сматрало да Исланд лежи на дивергентној граници између Северноамеричке плоче на западу и Евроазијске плоче на истоку, чију границу у северном Атлантику представља Средњоатлантски гребен.
"Исланд је увек збуњивао геологе, јер досадашње теорије, према којима је он окружен океанском кором, нису подржали нови геолошко подаци. На пример, кора под Исландом је дебела више од 40 километара, што је седам пута дебље од обичне океанске коре", истакла је за ИТВ ауторка студије професор Жилиен Фолгер.
Научни тим сада сарађује са истраживачима широм света, са којима ће удружено да започну тестирање теорије, чим то буду дозволиле антикорона мере.
Рад би могао да укључује истраживања електричне проводљивости и сакупљање кристала и минерала на Исланду.
За друга испитивања, попут сеизмичког профилисања потребан је веома велики финансијски буџет.
Коментар