Милош Биковић: Српски филм је наша визиткарта у Русији и свету

За причу о авангардном уметнику Бошку Токину кога тумачи у филму „Буди бог с нама“ каже да неће бити пука биографија Бошка Токина, већ фантазија о његовом животу. Утолико пре је, према Биковићевим речима, она значајна, јер рехабилитује сећање на важну личност наше историје 20. века.

„Управо су у историји прошлог столећа најизраженије рупе у сећању свих нас“, каже популарни глумац.

Јунака ког тумачи имао је буран, богат, готово филмски живот. Пријатељ Црњанског, Шумановића, Винавера, добровољац у Првом светском рату, Токин је био и писац. Поред романа „Теразије” у коме је исписао хронику бурног успона грађанске класе, он је и аутор нашег првог авангардног филма „Буди Бог с нама” по коме је Шијан назвао свој филм.

Због свега тога, Биковић сматра да је важно учинити све да овај део наше изузетне прошлости буде препознат и да стигне до публике.

„Вратио сам се из Русије пре десет дана, имам неколико пројеката у плану, али сада пре свега покушавам да се договорим са руским партнером да и они уђу у копродукцију овог филма“, открива Биковић који је и продуцент, и додаје:

„Радимо на томе да српски филм покажемо Русији и да га учинимо препознатљивим“.

Уз Бошка Токина важан „јунак” ове филмске приче је и Београд из двадесетих година прошлог века, град у којем се на јединствен начин зенитизам преплиће са џезом и сексуалном револуцијом. То је онај Београд који је тада сматран Паризом на Балкану.

Сценарио филма потписују Слободан Шијан, Биљана Максић, Владимир Манчић, словеначка група Лајбах компонује музику, а у ауторској екипи су још директор фотографије Душан Ивановић, костимографи Борис Чакширан и Бојана Никитовић...

Филм настаје као званична копродукција чак седам земаља: Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Словеније, Бугарске и Румуније, а према речима Биковића, ускоро се укључује и Русија.

-Сарадња са Шијаном је дивна. Он је велики мајстор, велико дете и то је савршена комбинација. Тачно зна шта хоће, врло лепо комуницира са екипом, а мени је част да будем део његовог тима.

-Тешко је бити глумац и продуцент у исто време. Зато што ван кадра морате да обезбедите кадар, а у кадру морате да донесете улогу. Колико је тешко, толико је и лепо“, наводи Биковић. 

-Што се тиче стварања филма, мало тога се променило. На овим просторима и даље је тешко снимити филм из простог разлога што немамо тржиште. Вероватно је било другачије за време Југославије. Што се тиче статуса уметника – уметник је увек био у незахвалној позицији зато што уметност сви желе а никоме није потребна. Уметност је суштина културе, идентитет једне нације. Не можемо без ње а нико не жели да у њу инвестира. У свету где је профит императив, уметници су ретке птице у кокошињцу.

-Понекад га изгубим, па га вратим, па га опет изгубим, па га опет вратим. Тешко је снимити филм. Ми покушавамо да померимо границе, а када померате границе налазите се у теснацу. Овакав филм је неисплатив, али је покушај да се генерише права уметничка вредност онако како то стваралаштво Слободана Шијана заслужује. Покушавамо да нађемо партнера из Русије како бисмо успели да завршимо снимање. Дуг је и болан и процес стварања филма, али да није такав не би био тако драгоцен.

-Комедија је комплексан жанр јер захтева све елементе које има драма плус осећај, тајминг. По мом мишљењу, комедију је теже радити, нарочито ако је искрена и аутентична. Комедије се обично раде јер народ воли да се смеје, раде се са жељом да се заради. Када се та жеља умеша у креативни процес, она може да запрља аутентичност или да је у потпуности анулира. Слободан Шијан је уметник који има смисла за хумор и који зна како да прави такве филмове, што су његова највећа остварења потврдила.