Да је у Скупштини Србије усвојено аутентично тумачење три закона, о облигационим односима, заштити потрошача и заштити корисника финансијских услуга, на мала врата би се прогурало оно што није успело предлогом измена Закона о парничном поступку (ЗПП). Троје народних посланика, који су иницирали да Скупштина усвоји ова аутентична тумачења, на молбу председника Србије, одустали су од тога.
Против решења, према којима би наплата трошкова накнаде обраде кредита била легализована, устали су не само адвокати, већ и удружења судија и тужилаца, као и удружења за заштиту потрошача.
Пораз банкарског лобија — аутентично тумачење је на штету грађана
Да је предлог троје народних посланика прошао у српском парламенту, догодило би се исто оно што би се догодило да је прошао предлог измена ЗПП, против кога су еснафска удружења адвоката такође недавно протестовала, тврде адвокат Марко Милутиновић и Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива“.
Док Гавриловић сматра да су оба предлога, и онај за измену ЗПП и овај о аутентичном тумачењу, потекли из истог центра, како каже банкарског лобија, Милутиновић истиче да се оба предлога могу довести у логичку везу.
„Основна логика може то да наметне као закључак, макар могући. Зато што овај покушај аутентичног тумачења одредби Закона о облигационим односима (ЗОО) у принципу може да доведе до истог резултата до кога би довеле и предложене измене ЗПП. Тако да уопште није нерационално доћи до закључка да се покушава иста ствар“, каже Милутиновић.
Уз то, додаје овај београдски адвокат, када се ради о случају предлога аутентичног тумачења, долази се до истих питања као и у случају покушаја измена Закона о парничном поступку.
„Која је и да ли уопште постоји потреба за тиме, а нарочито имајући у виду да је јасно коме таква аутентична тумачења иду у корист. Јер то би онда дало легитимитет трошковима обраде кредита које наплаћују банке“, сматра он.
Да су трошкови обраде кредита нелегални, тврди Гавриловић, показује више од 10.000 тужби које су српски судови усвојили, а да је аутентично тумачење појединих чланова три закона прошло у Скупштини, изменила би се њихова суштина и банке би почеле да добијају спорове које су до сада масовно губиле.
Штавише, не само да би банкама административним путем било омогућено да побеђују на судовима, него би закони били тумачени супротно досадашњој судској пракси, а банке би могле да потражују новац од грађана који су већ добили спорове, наглашава Гавриловић.
„То би било скандалозно и вероватно незабележено у свету — да после толико година судске праксе неко то сада мења и омогућава страни која је радила незаконито и губила спорове, да сада те исте спорове крене да добија“, коментарише он.
Према Милутиновићевим речима, намера да Скупштина Србије дâ аутентично тумачење појединих чланова три закона, а посебно Закона о облигационим односима (ЗОО) је, како каже, скандалозна — ради се о одредбама које су деценијама на снази и исто толико дуго се примењују.
Банкарски интереси се штите спиновима
Банке су, судећи према саопштењу издатом из њиховог удружења, подржале предлог троје посланика. Удружење банака оценило је предлог за аутентично тумачење као стављање тачке на вишегодишње спорење око оправданости банкарских накнада, а које је постало озбиљна претња стабилности финансијског система, постигнутом нивоу макроекономског развоја, а самим тим и стандарду и интересима свих грађана Србије.
Међутим, како ће српско друштво профитирати ако банке не врате незаконито стечени новац, пита се Гавриловић. Чист профит српских банака износио је прошле године 400 милиона евра, пре две и пре три године био је 600 милиона евра, а дуг према грађанима је око 100 милиона, дакле, четвртина прошлогодишње чисте добити.
„То је класична спин прича — они немају аргументацију засновану на законским одредбама и иду на то да муте воду, да нешто кажу, а да заправо не кажу ништа. Мислим да је сваком грађанину ове земље јасно да нема никакве логике у томе да банке задрже незаконито стечен новац и да ће тиме свима да нам буде добро. Биће нам добро ако оне тај новац врате“, каже Гавриловић.
Банке, према његовим речима, саме себи праве проблем, јер и поред великог броја спорова које добијају грађани и даље наплаћују трошкове обраде кредита. Истовремено, уместо да Скупштина доноси аутентична тумачења закона, све би као и до сада требало препустити судовима, а банке уместо да се споре са грађанима, имају опцију да им врате новац пре него што их грађани туже, закључује Гавриловић.
Троје посланика Скупштине Србије, Јелена Жарић Ковачевић, Дејан Кесар и Верољуб Арсић поднели су предлог за аутентично тумачење члана 1.066 Закона о облигационим односима, што је изазвало реакцију српских адвоката, судија и тужилаца, али и удружења за заштиту потрошача. Према њиховом тумачењу, предлог би, да је усвојен, омогућио банкама да наплаћују трошкове обраде кредита без обавезе да дужницима саопште структуру тих трошкова. Међутим, седница скупштинског Одбора за уставна и законодавна питања, која је требало да буде одржана у понедељак, отказана је.