Зграде производе више од трећине емисије угљен-диоксида у ЕУ и учествују са 40 одсто у потрошњи енергије у том блоку, због чега тај сектор представља главну претњу европском плану за смањење емисија које утичу на загревање планете.
Према нацрту предлога Европске комисије, од земаља ће се тражити да уведу мере за смањење финалне потрошње енергије за 1,5 одсто сваке године од 2024. до 2030, што је готово дупло више од актуелног захтева од 0,8 процената.
То би могло да се постигне изолацијом зграда или инсталирањем енергетски ефикаснијих система грејања и хлађења.
Европа тренутно обнавља само један одсто зграда годишње ради уштеде енергије. Брисел се нада да ће државе искористити средства из фонда за економски опоравак од ковида, вредан 800 милијарди евра, да покрену талас "зеленог" реновирања објеката, што ће подстаћи отварање радних места у грађевинском сектору.
Нацртом ће се захтевати да земље сваке године обнове 3,0 одсто зграда које су у јавном власништву и у којима су смештени државни органи како би их трансформисале у "готово енергетски неутралне зграде".
Биле би обухваћене болнице, владине зграде, школе и социјални станови, што би значило да обнову више од 700.000 зграда годишње, према проценама из индустрије.
Тренутно се од земаља тражи да обнављају 3,0 одсто зграда централне владе, али по важећим слабијим стандардима. Зграде централне владе чине мање од један одсто од отприлике 260 милиона зграда у ЕУ, док јавне зграде чине око 10 процената.
Предлог би могао да претрпи промене пре него што буде објављен 14. јула, као део великог пакета политика ЕУ за брже смањење емисија, пренео је Танјуг.
Пакет ће такође садржати нови систем утврђивања цена угљен-диоксида за транспорт и грејање зграда, плус социјални фонд за помоћ угроженим домаћинствима за покриће тих трошкова.