Ово за Спутњик каже Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог извршног већа Косова и Метохије уочи наставка техничких преговора Београда и Приштине у Бриселу, где ће, према речима директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића, прва тема бити управо ЗСО.
ЗСО није формалност
„У споразуму јасно пише и шта су овлашћења ЗСО. Према томе, то не може бити питање само имена нити питање неке невладине организације, већ онога што је написано у споразуму. Дакле, овлашћења, обавезе и права ЗСО или Асоцијације. Притом, није битно како се зове, већ суштина онога шта пише у споразуму: за шта је овлашћена ЗСО, који су њени органи и о чему треба да се брине, односно, која су њена аутономна права“, објашњава саговорник Спутњика.
Упитан да ли се иза притиска Америке на Приштину да прихвати ЗСО можда крије само замка да би се дијалог привео крају, Анђелковић каже:
„Мислим да је и Америка напокон схватила да је неопходно да оно што је потписано буде и примењено. Приштина мора да почне да спроводи и Вашингтонски и Бриселски споразум. С друге стране, и Америци је на неки начин у интересу, као и Бриселу и Приштини, да се спроведе договорено, јер би тако могли да наставе притисак за коначно решење.“
Америка не мења став
Анђелковић напомиње да Америка, односно Запад није променио став када је реч о статусу Косова, али је сигурно да је схватио да од примене потписаних споразума зависе и помаци у дијалогу. Међутим, како додаје наш саговорник, то што Америка каже да ЗСО мора бити у складу са Уставом Косова, нема утемељење у стварности и заснива се само на чињеници да су они који су дали независност Косову, када су то чинили, превише обећали.
„Приштину највише кочи обећање које је добила од Запада, односно од оних који су им дали право на независност и који су их признали, да ће добити — све“, објашњава Анђелковић.
О томе је, подсећа он, говорио и доскорашњи амбасадор Америке на Косову, да је правило да се државе не могу позивати на правила унутрашњег права да би избегле испуњење међународне обавезе.
„Питање неслагања бриселске ЗСО са тзв. Уставом Косова је мало девалвирано. И доскорашњи амбасадор Америке на Косову Филип Коснет поручио је да ни Устав није свето писмо и да ће се он сутра мењати приликом потписивања неког споразума, било због придруживању ЕУ, било због договора са Србијом, што значи да се Устав прилагођава међународним споразумима“, напомиње Анђелковић.
Опстанак Срба на КиМ почива на ЗСО
Наш саговорник такође истиче да би, с друге стране, ЗСО за Србе на Косову и Метохији значила могућност да као заједница лакше наступају према покрајинским органима и да на адекватан начин брину о опстанку српског становништва у нашој јужној покрајини.
„Фактички, да легализују тиме све — од оснивања факултета, па надаље. Дакле, могућност да потпуно брину о српској заједници на Косову и Метохији“, каже он.
Заједница српских општина је камен-темељац Бриселског споразума, али уједно и највећи камен-спотицања дијалога Београда и Приштине, иако је њено оснивање приштински парламент ратификовао, али никада није применио у пракси.
Од потписивања Бриселског споразума навршило се 3.000 дана, а косовска страна још није испунила преузету обавезу да формира Заједницу општина у којима Срби чине већинско становништво. Садашња влада Аљбина Куртија као аргумент да не оснује ЗСО изнела је став да не може да постоји „једноетничко удружење“ као ЗСО, јер то није у складу са „духом Устава Косова“.