Рекордна откупна цена малина достигла је 430 динара за килограм, а поједине сорте и више од 500 динара. На то је утицао пад приноса, али берача ипак нема довољно.
И док српски туристи све више упознају албанско приморје, из те земље у ивањички крај први пут стигли су берачи малина. Миро Рајковић из Прилика има у плану још једну групу страних сезонаца, преноси РТС.
„Имао сам две групе. Једну из Монголије, коју сам тражио, а другу из Албаније. Међутим, у Монголији је сада проблем с короном, не знам колико ће то трајати пошто је код њих тек сада букнула зараза. Ако буду могли, доћи ће тек петнаестог, а ови из Албаније су дошли“, каже Миро.
У ариљском крају очекивали су 40 берача из Индије, међутим, због ковида, њихов долазак је отказан.
Висока цена малине утицаће на раст површина под овим воћем, али у Србији расте потреба за пољопривредом, па се планира долазак јефтине радне снаге из Азије и Африке.
„И већ имају фирме које увозе радну снагу и које формирају велике стамбене блокове, нарочито у Војводини, мада је корона то мало одложила“, каже Зоран Радовановић из стручне група Министарства пољопривреде за малину.
„Ми смо за све то уредили. Имамо Закон о ангажовању сезонских радника, где и странац може уз пријаву Министарству унутрашњих послова, надлежној Полицијској управи, да добије право да ради током сезоне и да буде потпуно осигуран и пензијски и здравствено и да људи буду сигурни, они који га ангажују и они који раде“, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.
Пољопривредници би, кажу, због језика, менталитета, исхране, радије сезонце из Србије или региона.
„Али ако буде потребе, мораћемо и ми да тражимо странце. Ако нема ко други да ради, онда ће радити они“, каже Бранко Ђокић, пољопривредник из Брезне.
Албанце је у Прилике привукла дневница од тридесет евра, уз смештај и исхрану до завршетка бербе. И док у Србији многи незапослени избегавају рад на пољима, из далеких делова света, због трошкова пута, сезонци ће у Србију долазити најкраће на шест месеци.
Прочитајте још: