Након потписивања совјетско-немачког споразума о ненападању у августу 1939. године, Енглеска и Француска су испланирале војне акције против Совјетског Савеза, плашећи се јачања Трећег рајха у светлу испорука нафте из Совјетског Савеза
Париз и Лондон су концентрисали хиљаде војника на Блиском истоку, а Француска је намеравала да искористи руске емигранте међу истакнутим кавкаским горштацима за саботажу у совјетском Закавказју. Две европске земље хтеле су да бомбардују постројења нафтне индустрије у Бакуу, као и совјетске луке на Црном мору – Батуми и Туапсе.
До тих информација је дошло тајно одељење Спољнообавештајне службе СССР у Паризу. У новембру 1939. године народни комесар унутрашњих послова СССР Лаврентиј Берија саопштио је народном комесару одбране Клименту Ворошилову да се англо-француске трупе тајно шаљу на Исток.
Француске обавештајне службе прикупљале су податке о топографији подручја, стању путева и природном рељефу у Грузији, Јерменији, Азербејџану, наводи Берија у другом извештају поднетом Ворошилову средином децембра 1939. године.
Предвиђена операција против совјетске нафтне индустрије добила је назив „Пајк“. У марту 1940. године англо-француски врховни војни савет донео је одлуку да се испланира напад на Закавказје, али је након месец дана премијер Велике Британије Невил Чемберлен изјавио да СССР мења политику према Немачкој, те је операција отказана.
Изложба „Уочи Великог отаџбинског рата. 1. септембар 1939 – 22. јун 1941“ отворена је у Москви 7. јула. На њој су представљена историјска документа која су се чувала у руским федералним архивама, у белоруским државним архивама, као и у ресорним архивима МИП, Министарства одбране и Спољнообавештајне службе Русије.
У обраћању организаторима и гостима историјско-документарне изложбе председник Русије Владимир Путин је истакао да је неопходно проучавати догађаје уочи Другог светског рата ослањајући се на чињенице и архивска документа.
Прочитајте још: