После одласка америчких трупа, на брзину и под окриљем ноћи, што личи на бекство, према речима др Слободана Анђелковића са Факултета за међународну политику и безбедност универзитета „Унион Никола Тесла“, Авганистан остаје као неуспела држава, не само због тога што рат тамо и даље траје, него и зато што власт не функционише нити има контролу над целом територијом.
„Америчка војска се повлачи по наређењу, не размишљајући о томе у каквој ће ситуацији оставити ту земљу. У задњих пар месеци имамо драстично повећање насиља, талибани освајају нове провинције, авганистанска војска у неким случајевима предаје територију без борбе. Имамо опште расуло које је можда и неминовно у овом тренутку и плашим се да је грађански рат неминован”, упозорава Анђелковић, поводом одласка америчких војника из Авганистана које треба да буде завршено до 11. септембра.
Хаос у Авганистану илустрација бахатог понашања САД и НАТО
Дипломата Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, каже да је случај Авганистана илустрација бахатог понашања САД и НАТО-а на глобалном плану, који газе основне принципе међународних односа.
„Две године пре интервенције у Авганистану, НАТО је погазио повељу УН бомбардујући Југославију. А ово није ни почетак ни крај тих хаотичних ситуација у међународним односима и отуд и велика забринутост. Американци се на глобалном плану па и у случају Авганистана понашају као пиромани који се нуде као ватрогасци, производе непријатеље, на тај начин производе страх а онда уплашенима нуде заштиту“, објашњава Јовановић.
Хаос који Американци остављају, додаје Јовановић, прелиће се широм света и бити инкубатор за екстремизам, јер је свет данас глобално село.
„Последице америчке интервенције у Авганистану су разорено друштво, подељена племена, преливање нестабилности, милијарде долара утрошене на оружје и војне операције уместо да је утрошено на развој Авганистана. Такође су разорени национални идентитети и културе јер са таквим дуготрајним ратовима не уништава се само економија и војни потенцијали него и друштво и морал“, набраја Јовановић.
Стање још горе него пре интервенције
Свуда где се НАТО појави нема успеха и стање је још горе него пре тих интервенције, истиче Јовановић наводећи примере Ирака, Либије, Сирије.
На питање шта су обични Американци добили од интервенције њихових снага у Авганистану историчар др Срђа Трифковић горко констатује да нису добили ништа, али да се за творце америчке спољне и безбедносне политике добробит обичног Американца ни не узима у обзир.
„Драстични пример је текст Роберта Кејгана, супруга Викторије Нуланд, која је својевремено делила колачиће у Украјини. У тексту који је објавио у часопису „Форин аферс“ у броју из марта, Кејган каже да Америка мора да настави да одговара својим глобалним обавезама сходно потреби да се очува на правилима на којима је заснован међународни поредак, а то је само шифра за глобалну хегемонију“, каже Трифковић.
Раст трговине дрогом
У осврту на последице које ће амерички фијаско у Авганистану имати у региону, Слободан Анђелковић упозорава да је могуће да се безбедносни ризици прелију, а што се тиче последица по Европу сматра да је суштина проблема - хероин.
„Према подацима УН, у односу на 2019. у 2020. години забележено је повећање од око 30 посто територије под маком у Авганистану. Због тога је цена хероина на светском тржишту пала 13 посто. Примера ради, на улицама Београда сада се може набавити пола грама хероина за 1000 динара. Дрога више није скупа. Зато се питање Авганистана тиче свих земаља света, посебно Европе“, сматра Анђелковић.
Живадин Јовановић упозорава да ће се интензивирање трговине дрогом одразити и на Балкан, те да ће такође извесно доћи до јачање екстремизма и ширења организованог криминала. У БиХ имамо места која контролишу муџахедини а не Сарајево. Сигурно да ће сви они доживети овај амерички пораз као охрабрење и подстицај, како у људству и капиталу тако и у свему другоме, закључује Јовановић.
Прочитајте и: