Србија је потписала споразум у Москви 25. октобра 2019. године, са чланицама ЕАЕУ – Русијом, Казахстаном, Белорусијом, Јерменијом и Киргистаном.
Новим Споразумом, који је сада проширен на још две државе - Јерменију и Киргистан, задржан је висок степен либерализације трговине који се примењивао према билатералним споразумима о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, уз додатну либерализацију за извоз домаћих производа у ЕАЕУ.
Једна од значајних новина је да, према новом Споразуму, за одобравање режима слободне трговине више не постоји услов такозване „директне купопродаје“.
То практично значи да се према новом Споразуму роба може куповати и продавати и на основу купопродајних уговора с трећим лицима – посредницима, док је одобравање режима слободне трговине према претходним споразумима било могуће само уколико се роба увозила или извозила на основу уговора између резидената државе једне или друге стране.
Примера ради, у Србији се може применити преференцијални тарифни режим за робу преференцијалног порекла Руске Федерације, за коју се уз доказ о пореклу и доказе о испуњености услова директног транспорта, у Србији подноси и фактура из треће земље, нпр. Европске уније.
Управа царина подсећа да су циљеви споразума проширење и унапређење међусобних трговинско-економских односа, ради убрзања економског развоја страна уговорница и постизања њихове производне и финансијске стабилности, што између осталог подразумева предвидивост и транспарентност трговинских трансакција.
Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић рекла је јуче Танјугу да је тај споразум веома важан за Србију јер нам отвара тржиште од 180 милиона људи, на које наши произвођачи могу извозити под веома повољним условима.
Објашњава да ти повољни услови, пре свега, значе да ће за око 90 одсто роба важити бесцарински режим, као и да су за оне производе на које ће се плаћати царина испреговаране високе квоте које ће моћи да се извозе без плаћања царине.
Према њеним речима, највише користи од овог споразума би могли да имају пољопривредни произвођачи, јер ће моћи слободно, без икаквог ограничења да се извозе разне врсте сирева, као што су козји, овчији, све врсте воћних ракија.
„Њих смо, као и многе врсте воћа и поврћа које смо извозили у облику сировине, и до сада извозили по споразумима које смо имали са Русијом и Белорусијом, а сада ћемо имати много веће тржиште за ове производе“, навела је министарка.
Као веома повољно наводи и то што смо успели да испреговарамо и веће извозне квоте за одређене врсте производа као што су цигарете, чист алкохол и неке врсте сирева.
Када је реч о мишљењима која су се могла чути, а према којима овај споразум може да наштети нашим односима са Европском унијом, Матићева каже да не види како би тај споразум могао да штети ЕУ и нашим односима са њом.
„Ми са ЕУ наравно имамо посебне односе и она је наш најзначајнији економски партнер и то ће и остати. Ово је ново тржиште које је нама било неопходно и значајно нам је за потпуно друге врсте производа које ми тамо пласирамо“, каже министарка.
Када будемо чланица ЕУ, онда ће се можда разговарати на тему да ли је то у складу са европским правилима или не, али сада нема разлога нити чланице ЕУ на то гледају на тај начин, појашњава Матић.
Прочитајте и: