После прошлогодишње паузе због ковида, 74. издање Међународног филмског фестивала у Кану уприличено је ове године, а плима и осека пандемије померила је одржавање фестивала са маја на јул. Филмски критичар Бора Анђелић који већ тридесет и три године прати филмски фестивал у Кану, ове године услед рестрикција због пандемије није могао да присуствује фестивалу.
„За Кан ме везује многа лична и професионална искуства. Пратио сам га 33 године, са изузетком 1999. године када је наша земља била бомбардована и сада“, каже за Спутњик Бора Анђелић.
Према његовом мишљењу, неоспорно је да је Кан водећи међународни филмски фестивал, па ће и ове године понудити изузетно квалитетан програм, који, међутим, почиње да се прилагођава глобалном политичком тренду.
„Именовање Спајка Лија Афро-Американца за председника жирија уз додатни омаж да се његов лик нађе на официјелном плакату, порука је да је Кански фестивал сагласан са кретањима на међународном плану који се тичу проблема расизма“, сматра Анђелић.
Он подсећа на то да је награда за животно дело ове године уручена Џоди Фостер.
„Она јесте дебитовала у Кану са 'Таксистом', али познато је и да је она припадник ЛГБТ популације о чему је Кан сигурно водио рачуна“, додаје он.
Спајк Ли
© AP Photo / Vianney Le Caer
Геостратешка селекција
Од преко хиљаду и деветсто филмова, у селекцији главног такмичарског програма наћи ће се 24 остварења, што је традиционални оквир овог фестивала.
У конкуренцији за Златну палму ове године су остварења реномираних аутора од Италијана Нанија Моретија, Холанђанина Пола Верховена, Веса Андересона са филмом „Француска депеша„. Ту је Иранац Асгар Фархади са филмом „Херој„ а доста се очекује и од филма „Меморија„ Апичатпонга Верасетакула.
„Кан сваке године води рачуна о геостратешкој повезаности, па ће се тако ове године у главном такмичарском програму наћи филм из Чада 'Лингуи' Махмат-Салеха Харуна са темом о арбортусу, затим 'Казабланка бит' Набила Ајуча из Марока, земље која дуго није учестовала на такмичењу у Кану“, подсећа Анђелић.
У конкуренцији су и два филма из руске продукције, а чак седам остварења долазе из Француске, међу којима су радови познатих аутора попут Жака Одијара и Франсоа Озона.
„Французи увек на елегантан начин пласирају своју кинематографију, а са њима иду и познате француске глумице,“, наводи наш саговорник.
Женски тренд
Седамдесет четврто издање Канског филмског фестовала издваја се и по томе што су први пут, од 24 остварења, режију за чак четири филма потписале жене. То су Мађарица Илдико Ењеди са „Причом о мојој жени“, у којој глуми француска звезда Леа Седу, затим Мија Хансен-Лав са „Бергмановим острвом“, Жилија Дикорно и коначно Катрин Корсини.
„То су све познате редитељке, чије се присуство лепо уклопило у феминистички тренд, матрицу која је препознатљива“, каже Анђелић и скреће пажњу на састав жирија у којем већину чине даме.
„Немам ништа против, само не бих волео да припадност полу, раси, вери буду ограничавајући фактори за жири да одлучи који ће филм освојити Златну палму“, наводи наш саговорник. Он сматра да ће због свеукупне ситуације Илдико Ењеди сјајно проћи са „Причом о мојој жени“.
„Илдико Ењеди је пре свега сјајна редитељка. Савршено се уклапа у глобални тренд оснаживања жена, а такође и једна од водећих француских глумица игра у њеном филму", каже критичар.
Азијски филм у Кану
„И азијска компонента присутна је последњих година и у Холивуду и на европским фестивалима, али надам се да је то долази из жеље да се азијски филм интегрише у општи систем. Плашим да испод битке за уметност има наравно и геостратешких, политичких, па сигурно и економских интереса који немају баш много везе са филмом“, истиче Анђелић.
Ове године ће чак шест остварења носити боје Русије у Кану, од тога су два у главном такмичарском програму, што је први пут после много времена да је Русија тако широко заступљена.
„Иако је Михалков био велика звезда Кана, фестивал у Берлину ипак боље промовише руску кинематографију јер је то фестивал настао у време Хладног рата који је за циљ, између осталог, имао да помири супротстављене културе. Овога пута у Кану имамо Серебреникова, али много се више говори о његовој политичкој ситуацији него о његовом филму, исто као и са претходним остварењем“, закључује Анђелић.
Кан премијере
У програму „Изврстан поглед“ ове године налази се осамнаест наслова међу којима су „Јагње“ Валдимара Јохансона, „Приврженост“ Хасана Капланоглуа,„Плава Бајуа“ Џастина Чона.
Из жеље да изађе у сусрет ауторима који су чекали више од годину дана, Кан је увео програм „Кан премијера“ са чак 11 наслова где ће између осталог бити приказани филмови Аргентица Гаспара Ное са Дариом Арђентом и Франсоаз Лебрен “Вортеткс”, филм „Где је Ана Франк?“ израелског редитеља Ариа Фолмана и други.
Међународни филмски фестивал у Кану отворили су редитељи Бонг Џун-хо, Спајк Ли , Џоди Фостер и Педро Алмодовар. Током фестивала, који траје до 17. јула, биће приказано више од 60 филмова без ограничења броја људи у биоскопским салама, уз обавезно ношење маске у затвореном простору.