Земљотрес звани „Спутњик Србија“ уздрмао цео регион /видео/

Оливера Икодиновић, дописник Спутњика из Москве, за свој рад награђена је међу бројним новинарима који раде у гигантском медијском систему "Русија севодња", чији је део и наша кућа.

Награду је добила поводом 80 година Совјетског информационог бироа (Совинформбиро), једне од најстаријих агенција у свету. Основана је у Другом светском рату, како би информисала о догађајима на фронту, а данас је њен наследник "Русија Данас" (Русија Севодња).

Поред тога што свакодневно извештава о политичким догађајима, Икодиновићева је аутор видео блога "Моја Русија", који је пратиоцима Спутњика приближио непознату Русију. Она годишње прелази више од 70 хиљада клиометара, како би нам представила лепоте Русије, њену моћну економију, историју, културу.

"Летим авионима, хеликоптерима, пловим бродовима, често сам и по девет сати у авиону, колико траје лет од Москве до Владивостока. Пролазим кроз разне временске зоне, често је и напорно, али адреналин на таквим путовањима је невероватан, пошто је Русија заиста предивна земља. Сваки регион је посебан, често ме питају који ми је најлепши, немам одговор на то питање, мада ме Сибир увек вуче", каже Икодиновићева.

Главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић објашњава да је Оливера Икодиновић награђена међу хиљадама новинара огромне компаније који се баве спољном политиком. Каже да је то велика част за "Спутњик Србија".

"Ми смо млада агенција, радимо тек шест година, али је Оливера за то време постала препознатљива и за њих, јер и Руси гледају њене емисије, а код нас овде, њен глас и њен лик зна цела Србија, и Црна Гора и Република Српска. Врло често, судећи по коментарима и аналитици, и многи наши сународници који живе по целом свету", каже Милинчићева.

Она додаје важан статистички податак, чак 40 одсто читалаца нашег портала живи у иностранству, што говори о великом утицају Спутњика, посебно у региону, али и на другој страни земљине кугле.

Говорећи о раду у Русији Икодиновићева се посебно осврнула на своје сусрете са припадницима различитих народа који живе у Руској Федерацији, на њихове запањујуће реакције када сазнају да долази из Србије. Приредили су јој, каже, тренутке које ће памтити читав живот.

"То су предивна искуства, од таксисте у Москви који неће да ми наплати вожњу, зато што сам Српкиња, до тога да у Сибиру директорка музеја, након што сам га обишла, трчи за мном и носи ми две мандарине. Замислите било где у свету да директор иде за вама и носи воће, да имате за успут. Ушла сам у фабрику злата, највећу у Русији, једну од десет највећих у свету. Ту не може да уђе свако, само лидери земаља. Држала сам златну полугу од 12 и по килограма, нажалост, морала сам да је вратим", каже у шали Оливера.

У осврту на успех српског Спутњика и поред лицемерја Запада, који га је етикетирао као део "малигног руског утицаја", главна уредница наше куће констатује да смо као руски медиј поделили судбину Русије, иако никад нисмо крили да смо део руске Владе, представништво руске државне агенције.

"Односи Запада са Русијом су све гори, они на све начине покушавају да Русију "обуздају", казне, смање, када би могли и физички, али бар да смање њен утицај. На њихову велику жалост, утицај Русије се, према њиховим прорачунима, од када Спутњик постоји овде, заиста повећао. Не зато што смо ми то планирали, већ зато сто смо просто обавештавали о ономе о чему су они ћутали", објашњава Милинчићева.

Она додаје да се Спутњик не труди да говори само о позитивним стварима везаним за Русију и свет, већ о свему што заслужује пажњу.

Говорећи о лицемерју Запада који је нашу кућу етикетирао као сарадника Владе Русије и тако јој смањио контакт са корисницима друштвених мрежа, док истовремено медији под утицајем његових држава и Влада несметано раде без "етикете" Милинчићева каже;

"Зашто се "Би Би Си" или неки други медиј на називају државним, то треба питати њих, али то је просто непристојно. Питала сам једног Американца, објасните ми ваше двоструке стандарде, рекао је - не двоструке, ми имамо стоструке стандарде, према једнима се понашамо овако, према другима другачије. Дакле, за њих је то нормално", каже Љубинчићева.

По први пут Љубинка Милинчић говори и о мало познатим детаљима њене дугогодишње преводилачке каријере током које је са руског језика превела више од 40 књига. Она је такође недавно награђена у Русији, у жестокој конкуренцији од 176 преводилаца из 30 земаља.