Израел отвара велико археолошко откриће у Јерусалиму /фото, видео/

Израелски археолози открили су у Јерусалиму раскошну зграду стару више од 2000 година, у којој су својевремено вероватно дочекивани припадници елите и угледни људи на путу ка оближњој Храмовној гори (данас џамија Еспланада).
Sputnik
Зграда датира из периода Другог храма јеврејске историје и вероватно је саграђена око 20. или 30. п.н.е. У првом веку наше ере, само деценију пре него што су Римљани уништили храм, Јерусалим је био град у процвату, брујао је од ходочасника и муњевито се градио.
Делови јавне зграде из периода Другог храма (516. п.н.е. – 70 п.н.е), која се сматра једном од најлуксузнијих до данас откривених.
Поглед на његов ужурбани живот пре неких 2000 година модерним посетиоцима понудиће недавно откривена велика зграда која ће ускоро бити део стазе кроз тунеле Зида плача, објавиле су у четвртак Управа за антиквитете и Фондација за наслеђе Зида плача.
„Ово је несумњиво једна од највеличанственијих јавних зграда из периода Другог храма икада откривена изван зидина Храмовне горе у Јерусалиму“, рекао је за „Јерусалим пост“ Шломит Векслер Бдолах, директор ископавања из Јерусалимског завода за антиквитете у Израелу.
Структура је садржала две импозантне просторије украшене сложеним коринтским капителима који су излазили из зидова. Повезивала их је друга комора са раскошном фонтаном. Зграда се налазила на главном путу који је са запада водио до Храмовне горе, рекао је Векслер Бдолах. Собе су имале дрвене софе у углу зидова, где су посетиоци могли да се одмарају, пију и једу заваљени.
„Намештај није преживео, али још увек можемо да уочимо њихов траг на зидовима“, рекла је.
Мордекај Соли Елијав, председник Фондације заоставштине Зида плача, наглашава да ће „посетиоци први пут видети фасцинантна открића и прошетати се целом трасом међу остацима зида из периода Другог храма, који илуструју комплексност јеврејског живота у Јерусалиму између Хасмонејса и римског периода“.

Унутрашњост зграде

Део ове конструкције први пут је откривен у 19. веку током рада британског археолога Чарлса Ворена, који је стигао до крова једне од комора и кроз њу је продирао у зграду. „Конструкција је била потпуно испуњена земљом, али само гледајући највише делове зидова схватио је да је то важна грађевина“, прокоментарисао је Векслер Бдолах.
„Више од једног века касније поново су започета ископавања, а последњих година зграда је потпуно откривена. „Успели смо да дођемо до пода и прикупимо керамику и новчиће, као и органске узорке за датирање угљеника 14, што нам је све омогућило да схватимо када су грађевински радови започели“, додао је он.
Између првог века пре нове ере и првог века нове ере Јерусалим је био сведок многих грађевинских радова јер су подизане нове зграде, а старе су прошириване. Нису знали да ће врло брзо град бити уништен.
Јеврејка се моли пред подземним делом Западног зида у Јерусалиму, 8. јула 2021.
Зграда је прошла важне трансформације. Једна од трпезарија је ископана и претворена у ритуално купатило са кадом (микве) дугом око седам метара.
„Прекрасан под је уклоњен, а зид срушен. То је највећи микве које смо икада пронашли у Јерусалиму“, појашњава он.
Степенице и микве су и данас видљиви. Ходочасници су морали да посете Храм у стању ритуалне чистоће, што је захтевало потапање у миквеу.
У гипсу којим се прекривао базен пронађени су новчићи из 54. до 55. године нове ере, само неколико година пре уништења Храма.
Новооткривена зграда требало би да буде интегрисана у план пута Тунела Зида плача и отворена за јавност наредних недеља.
„Нова рута даје бољи увид у сложени и важан локалитет познат као Тунели Зида плача, истовремено наглашавајући размере ове величанствене зграде“, рекао је архитекта Шацхар Пуни.
Јеврејин посматра делове јавне зграде из периода Другог храма (516. п.н.е. – 70. н.е.) која се сматра једном од најлуксузнијих до данас нађених
„Отвара се нова путања за посетиоце која пролази кроз зграду и води до пространог комплекса у подножју Вилсоновог лука (једног од мостова који води до Храмовне горе), који су такође ископале Фондација за наслеђе Зида плача и Антике Управе“, додаје архитекста.
Прочитајте и:
Коментар