Чувени раскол двојице великих пријатеља и саиграча догодио се пошто је Дивац „отео“ хрватску заставу 1990. године у финалу Светског првенства.
Југославија је освојила титулу шампиона, а пошто је један навијач улетео са хрватском заставом Дивац је њу уклонио, што је изазвало бурну реакцију хрватских кошаркаша.
„Све је то била шала. Пре свега, то је била застава Велимира Перасовића, а не Драженова, неко му је дао“, навео је Ивковић.
Он се осврнуо и на филм „Једном браћа“ који је говорио о односу Дивца и Петровића.
„Рећи ћу вам истину... Та прича о браћи, те америчке глупости, ништа од тога није истина. У то време 1990. године много хрватских навијача је дошло у Аргентину са заставама Хрватске. Перасовић је имао једну од застава, неко му је дао. Дивац му је узео и ставио му је југословенску на рамена. Чак су се смејали, а Дивац му је рекао да ће га сви зезати када виде коју заставу има код куће. Све је то шала“, навео је Ивковић за грчки „Спорт24“.
Ивковић је рекао да у екипи коју је он селектовао није било национализма.
„Нико никада није говорио да је неко из Хрватске, неко из Србије, неко из Црне Горе. Много су се волели. Жарко Паспаљ и Тони Кукоч су играли на истој позицији, Владе Дивац и Дино Рађа такође, Свако од њих је некада морао на клупу како би други могао да игра. Приликом измена изгрлили би се и изљубили...“, истакао је Ивковић.