Срби су прошле године, практично, из нужде спознали чари сеоског туризма, откривајући не само лепоте Србије, него и то да имамо капацитете који задовољавају и пробирљиве и захтевне госте.
Сређене, добро опремљене куће, дворишта као са сликовница, богата гастрономска понуда, све домаће, органско, по жељи гостију са којима се договра мени и наравно лепота природе на којој Бог није штедео ни на једном крају Србије.
И ове године добар резултат - село конкурише мору
„Готово у свим деловима Србије постоје сеоска домаћинства која ће на прави начин угостити туристе. Оно што их карактерише је да су она у близини националних паркова, паркова природе, археолошких локалитета, језера, манастира... тако да употпуњују боравак туриста“, каже за Спутњик Александра Илић из Туристичке организације Србије.
Сеоски туризам је млада делатност која се у Србији развија од 2015. године.
Сеоски туризам у Србији је ипак млада делатност и на овакав начин присутна је од 2015. године. Колико год то углавном била допунска делатност домаћинстава која се баве пољопривредом у њега се већ неко време улажу озбиљна средства, а уочљиво је, каже наша саговорница, да су и локалне заједнице препознале значај тог вида туризма па су опредељивале и субвенције за развој те врсте понуде. Средства је, додаје Илићева, могуће добити и уз помоћ Министарства пољопривреде, односно ИПАРД фонда који одобрава бесповратна средства за пољопривреду.
Ипак да је реч о бизнису у повоју указују подаци о броју домаћинстава који се баве сеоским туризмом.
Мало домаћинстава у сеоском туризму
„Оно што ми имамо, јер смо направили каталог сеоских туристичких домаћинстава, њих је тренутно 210. Реч је о домаћинствима која су регистрована и нису у сивој зони. Оно што је такође специфично је да је доста људи користило ваучере за одмор у Србији кроз тај тип смештаја. Према подацима министасртва трговине, туризма и телекомуникација укупно је 2190 објеката за смештај пријављено за ваучере, од тога је 120 сеоских туристичких домаћинстава“, каже Илићева.
Ваучери су значи коришћени у половини домаћинстава која су у сеоском туризму.
Када се, међутим, сагледа потенцијал Србије и чињеница да је у њој око 630.000 пољопривредних газдинстава, јасно је колико се мали број одлучује на бављење овим послом.
Словенија је одавно препознала значај тог вида туризма, па са 3,5 пута мање становништва има четири пута више туристичких сеоских домаћинстава – 850.
Нису сви похрлили на море
Оно што охрабрује је податак да је упркос томе што су ове године отворене границе за одлазак на плаже Грчке, Црне Горе, Албаније, Хрватске, сеоски туризам и даље на мапи туриста.
„Оно што сада имамо као информацију од колега са локала је да је попуњеност у сеоским домаћинствима овога лета 60 одсто па ће и ова сезона бити позитивна. Интересантно је да постоји тренд да су домаћи туристи у овом тренутку заменили морске дестинације одмором на селу и да се поред класичног одмора одлучују за букинг сеоског туристичког домаћинства“, каже наша саговорница из ТОС-а.
Она напомиње да су домаћини своју понуду проширили да би били конкурентнији и то више није само смештај и храна, већ активни одмор.
Сеоски туризам је прошле године доживео бум када се због пандемије ковида није могло преко границе, на море, али су и овог лета, упркос отвореним границама, плаже заменили селом.
Неко је заинтересован за лековито биље, неке за пешачење, неко за јахање. Они који дођу на село очекују да учествују у пољопривредним радовима као што је на пример припремање зимнице коју онда по повољнијој цени можете да купите. Ту су и обиласци културно-историјских знаменитости у околини, посета манастирима. Све су то специфичне понуде сеоских домаћинстава.
И за државу има посла
Домаћини су своју понуду осавременили, имају профиле на друштвеним мрежама, отворене сајтове, присутни су на букингу и отуда и имају госте и из удаљенијих делова света, попут Америке и Аустралије. Информације су доступне путем интернета и добар маркетинг је обавезан уколико желите да доведете платежне госте, али оно што је увек била права и добра реклама то је она од уста до уста, односно задовољан гост који је најбоља препорука и другима, каже Илићева.
Зато је константно унапређивање понуде и проширивање капацитета императив за домаћине, али и за државу која ће морати да уради свој део посла, посебно по питању путне инфраструктуре. Оно што је опште место у причи свих сеоских домаћинстава је констатација о лошим локалним путевима без којих је тешко рачунати на озбиљан раст овог вида туризма.