За сада је то могуће урадити у Сбербанци, Моби банци и Еуробанци, али ће на такав начин пословања следеће године прећи готово цело банкарско тржиште, уверен је специјални саветник за дигитално банкарство и информатику у Удружењу банака Србије Срђан Зец.
Одобрен први онлајн кредит
Суштина услуге назване „Моји подаци за банку“ је у томе да је до кредита одобреног од банке могуће доћи из удобности кућног амбијента са неколико кликова.
„То више није само могућност, данас је одобрен први онлајн кредит и вест је да је то већ профункционисало“, каже Зец за Спутњик.
Одобрен кеш кредит и са њим се кренуло у овај нови пројекат, а план је да и сви остали касније буду одобравани онлајн, па и стамбени.
На питање шта грађанин треба да уради да би дошао до онлајн кредита, наш саговорник каже да да треба да испуни основни предуслов, односно да постане е-грађанин.
„Он мора да буде пријављен на е-Управи. То је процедура коју је физички могуће урадити у било којој пошти или у некој од банака. То се ради само једном и када је грађанин познат е-Управи он може да се пријави банци онлајн, преко мобилне апликације и да кроз ту апликацију уђе у процес захтевања кредита“, објашњава наш саговорник.
Отварањем налога на е-Управи, добија се и електронски ИД, такође неопходан за даљу процедуру. Даљи поступак је могућ на два начина.
Како до е-кредита
„Или ће то чинити кроз мобилну апликацију једне од ове три банке, или на самом сајту е-Управе, грађанин може да кликне на коцкицу за добијање кредита, када ће да му се отвори једна страна где ће он да изабере банку код које жели да аплицира. Након тога ће да да сагласност да ти његови подаци који се иначе налазе у базама државних институција дођу до те банке код које аплицира за кредит. Тако ће практично да буде прескочен цео процес где је грађанин заправо био поштар који иде од шалтера до шалтера и скупља папире и после тога одлази на шалтер банке“, истиче Зец.
Он каже да је довољно само сетити се да је због потребних папира неко морао да запуца у други град у коме је рођен.
Саветник за дигитално банкарство даље објашњава:
„Ако сте отишли на сајт е-управе онда имате могућност да кажете да желите да ваши подаци оду банци коју сте одабрали. У том случају треба да означите банку. А ако сте на мобилној апликацији те банке онда практично, само кроз ту мобилну апликацију добијете линк ка е-Управи и тамо кажете да желите да се подаци о вама нађу у тој и тој банци. У оба случаја, морате експлицитно да дате сагласност да се ваши подаци нађу у банци“.
Ти електронски „папири“ на један или други начин, директно иду у банку, с тим да грађанин може да има увид у те податке и ако жели може да зна шта је од података о њему отишло банци. У питању је иначе сет података које банка тражи да би покренула процедуру за одобравање кредита.
Пошто се сви неопходни подаци нађу у банци, онда она обрађује захтев и након што све службе које на томе раде заврше анализу, електронским путем шаљу обавештење грађанину да ли је добио кредит, или не.
На питање колико би наши грађани могли да буду заинтересовани за то и колико су уопште електронски писмени, он каже да у банкама од 2010. године покушавају да едукују што грађане, што запослене по банкама, али и људе који раде у регулаторним телима.
Природан генерацијски процес
То је, како каже, један озбиљан процес који има утицај и на културолошки моменат, али је ту и развој технологије који треба испратити да би крајњи корисник банкарског кредита са разних страна увидео предности оваквог једног система, истиче Зец за Спутњик.
За сада су грађанима на располагању онлајн кеш кредити, али ће временом бити и остали.
Он сматра да је држава доста урадила да се све ове ствари покрију, да су банке јако много уложиле у технологије, које то омогућују. Сада је на едукацији становништва и на константном усмеравању људи да је коришћење дигиталних средстава комуникације боље, истиче он, али и напомиње да ће се ићи полако, јер не може брже него што је то природни процес.
Е- клијенте банака треба посматрати генерацијски, јер се не може очекивати од пензионера, оно пошто може од младих, али ћемо, сматра он, за пет до 10 година имати потпуно другу слику у банкарству. Потребно је , како каже, време за промену стања, али је добро да не чекамо и да на оно што можемо, утичемо брзо , а то су технологија и регулатива.
Брзо ће и друге банке
Он очекује да ће се овом пројекту врло брзо прикључити и друге банке и већ неколико њих, како каже, је на чекању.
Зец напомиње да је то само један од система који се развијају, којима су банке посвећене, да је читав сет њих које банке треба да уведу и да је то једини разлог зашто већи број банака није одмах ушао у овај програм.
Он до краја године очекује масовнији приступ и уверен је да ће на такав начин идуће године пословати готово све банке.