На ово контрадикторно понашање Немачке указала је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, подсећајући да су и немачки новинари пронашли знаке „раздвајање личности у сопственој власти“.
Лицемерно понашање Немачке
„Овај коментар Захарове у суштини говори о чињеници да Немачка има двоструке стандарде у политици: у међународној арени звучи помирљиво а у реалним процесима и обавештајним делатностима и логистици потпомаже сецесионизам на простору Србије, то јест, потпомаже такозвану власт у Приштином чинећи све да се опреми такозвана Војска Косова,“ коментарише професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума.
Немачка опрема присутна још од деведесетих
Ковач је сигуран да ће се таква активност Немачке наставити, подсећајући и да немачка војна помоћ региону није почела са Косовом већ много раније.
„У Хрватској, БиХ, током рата снаге обе армије су махом носиле опрему и у доброј мери оружје пореклом из Немачке, која не само да не поштује међународно право него не поштује ни своје национална законодавства у погледу слања оружја и опреме у кризне регионе - а простор Косова и Метохије је одавно такав,“ наводи за Спутњик професор Ковач.
Он објашњава да Немачка никада није имала краткорочне интересе на Балкану а циљ њене стратегије је, уверен је, да елиминише српски утицај на овим просторима.
По мишљењу нашег саговорника, Немачка у суштини не жели да демилитаризује Косово, иако је оружје из деведесетих које се налази у илегалном поседу косовских Албанаца неупоредиво са оружјем са којим се Косово данас опрема.
„Немачка ради на томе да пребаци што више савременог наоружања као што је електронска опрема, оптички нишани за пешадијско наоружање тако да пушка из деведесетих и оно што се данас пребацује на КиМ није исто. Увећане су борбене могућности са савременом опремом али и могућности извођења различитих врста терористичких напада са далеко већом ефикасношћу, посебно у току ноћи и у условима смањене видљивости,“ прецизира Ковач.
Немачка не жели демилитаризацију Косова
Немачка, додаје он, жели да косовску војску учини ефикасном и зато се и не залаже превише да се преда илегално оружје.
„Напротив, ћути се пред том чињеницом да то оружје постоји у огромном броју а истовремено се чини све да им се за такозвану војску Косова допреми савремено оружје,“ напомиње наш саговорник.
За Илију Кајтеза, пуковника у пензији и редовног професора Војне академије у Београду, овакво лицемерно понашање Немачке није изненађење. И Берлин, као и западне земље уопште, каже Кајтез, одавно и доказано имају двоструке аршине, поготову према нашем региону.
„Такозвана држава Косова је заиста тамна мрља европског континента, практично подручје без контроле којим харају разна мафијашка удружења. То је територија која служи као база за нарко –трафикиног и за све друге нелегалне радње,“ каже професор Кајтез.
Немачка крши и своје законе
Он такође подсећа да Немачка не поштује ни сопствене законе алудирајући на немачки закон из 1971. године по коме је забрањено продавати оружје било којој другој држави која није чланица НАТО.
„Када је у питању Косово присуствујемо жестоком надметању западних сила за контролу тог подручја. С друге стране, њихова политика је недоследна а од њих ни не можемо очекивати доследност у било чему,“ каже наш саговорник.
Захарова је изнела податке са сајта МИП Немачке, где је у у делу препорука за посете страним државама, о Косову написано: „Широко распрострањен организовани криминал. На Косову се у приватним рукама налази више стотина хиљада јединица нелегалног лаког оружја. Фактори који ограничавају њихову употребу су ниски.“
Она је уједно подсетила и на писмо које је доспело у медије, а где су изнети планови произвођача наоружања „Хеклер и Кох“ и Федералног савета безбедности Немачке да се покрајини Косову испоручи још једна партија аутоматског оружја у вредности од преко пола милиона евра.
„Понављам: „још једна“, што значи да ово није прва (испорука оружја)“, закључила је портпаролка руског МИП-а.
Око 250.000 комада илегалног оружја
Иначе, за такозване Косовске безбедносне снаге у буџету за 2022. биће издвојено 106 милиона евра, што је осетно више од 67 милиона, колико је намењено за ову годину. За исту сврху 2023. биће намењено 114,4 милиона, а 2024. чак 133,1 милион евра. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти недавно је јавно обећао министру одбране и команданту КБС да ће војни буџет бити повећаван, као предуслов да "Косово има добро обучену војску опремљену према стандардима савремених армија".
Према писању медија, косовски Албанци су до сада наводно, Немачкој платили око 170 милиона евра за куповину оружја, опреме и обуку припадника КБС - а, а преговарају о набавци нове туре немачких аутоматских пушака Г-36 (Хеклер и Кох).
Што се тиче нелегалног оружја, према медијским наводима, то је и даље један од највећих безбедносних проблема на Космету. Према проценама из 2020. године, у поседу косовских грађана било је око 250.000 комада илегалног оружја.
Министарство унутрашњих послова у Приштини је у децембру 2018. покренуло кампању за легализацију оружја, али је за девет месеци, колико је трајао период легализације, поднето само 2.000 захтева за регистрацију оружја, углавном из Приштине и Призрена. За годину дана Косовска полиција запленила је око 1.500 комада оружја.