Јер, оно што огромна већина Срба и свих оних који поштују међународно право зна – да је Косово самопроглашена и окупирана територија — последњих дана може да буде јасно видљиво чак и промотерима те лажне и наказне творевине — „Републике Косово“.
Постоји ли уопште држава призната и подржана од стране развијеног света, која системски, подло и примитивно не допушта једној жени да живи у свом стану и купује хлеб и саламу у локалном дућану јер је друге националности. Јер је Српкиња.
Драгица Гашић, једини повратник у Ђаковицу, већ месец дана пркоси ужасној тортури и Албанаца и „институција“ само зато јер се вратила.
Само зато јер је, симболички, она држава, а они непостојећи провизоријум.
Постоји ли уопште земља у којој људи умиру од затроване воде, а онда за то окриве народ који су претходно протерали.
То се десило у Дечанима где је 900 људи пријавило тровање, а двоје је преминуло од пијаће воде за коју је званична лабораторија потврдила да није затрована.
Ипак, то није спречило приштинску „елиту“ да пусте у етар — свој препознатљиви опасни отров који су користили деценијама.
Посланик Харадинајеве странке Тиме Кадријај самоуверено је саопштила резултат свог детективског истраживања, да је један од становника видео „двојицу сумњивих Срба“ у Дечанима пре избијања афере о наводном тровању воде у том граду.
Без доказа, без одговорности, без разума. Покушали су, по угледу на неке западне узоре који у сваком „тровању“ виде Русију, да у Дечанима отворе српску „аферу Скрипаљ“.
Али, нису успели, између осталог и због тога јер нису држава већ импровизација.
Постоји ли уопште држава у којој без било какве реакције невладиних доброчинитеља и осетљивих пипака савременог Запада може да се пребије човек јер је друге националности.
Србин Ранко Бацић из села Клина данима лежи у болници готово без контакта са породицом и са два сломљена ребра. Јер су га комшије Албанци газили на улици из чиста мира.
Само зато јер је он симбол државе Србије, а они бесправне креатуре непризнате од већине света.
Не постоји земља која, као лажно Косово, потписује споразуме, па се хвали тиме да их неће примењивати и за то добија аплаузе.
Нити земља која руши и пали туђе споменике, цркве, светиње, а онда тврди да је то историјско благо у ствари њено, па ваљда зато може и да га уништава.
Нема такве државе јер то није држава. Што пре се прихвати та непољуљана реалност, биће боље за све.
Зато је ваљда помало и утихнула мантра да Србија мора да прихвати реалност да Косово није Србија.
А све гласније се чује — Косово није држава.