Украјина је и буквално постала реторичка монета за поткусуривање између САД – које покушавају да сачувају доминацију у Европи, и Немачке, која, поготово сада када је Велика Британија напустила Европску унију, не крије амбиције да буде главнокомандујући не само у Бриселу већ на целом континенту, наводи се у ауторском тексту Јелице Путниковић за портал „Енергија Балкана“.
Медији су пренели да Вашингтон не одустаје од заштите Европљана од руске енергетске доминације док Берлин остаје чврст у ставу да неће одустати од снабдевања руским гасом ни кроз „Северни ток 2“. Да би показали како им у потврди будућег партнерства Русија није камен спотицања председник САД Џозеф Бајден и одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел су као кеца из рукава искористили Кијев.
Морали су то јер нису успели да реше неспоразум око руског гасовода „Северни ток 2“. Али сложили су се да Москви не треба да се дозволи да користи енергетски извор као оружје притиска на суседе, извештава Танјуг.
Бајден је изразио забринутост Меркеловој због гасовода вредног 11 милијарди долара, који треба да шаље гас од руског Арктика ка Немачкој преко Балтичког мора, заобилазећи Украјину и лишавајући је вредних транзитних наплата.
Вашингтон врши притисак на Немачку да пронађе начин да осигура да Русија не може да користи гасовод, који је 98 одсто комплетан, са циљем да нашкоди Украјини или било којем савезнику у источној Европи.
Немачка канцеларка је саопштила да је Северни ток 2 – „допунски пројекат“ који не треба да замени транзит гаса преко Украјине. Меркелова је изјавила да би Русија могла да се суочи са санкцијама уколико прекрши договор о наставку снабдевања гасом преко Украјине.
„Украјина треба да остане држава-транзитер природног гаса“, изјавила је канцеларка.
Према речима Меркелове, Немачка ће предузети мере, самостално или у оквиру ЕУ, „ако Русија лиши Украјину права на транзит“. Она је подсетила да су управо преко ЕУ уведене санкције Русији због ситуације у Украјини.
Јасно је да Кијев неће пуно профитирати од овог џентлменског „препуцавања”. Уосталом, економске санкције ЕУ Русији због Украјине (а само економске могу да уведу) су, када се подвуче црта, заправо мотицисале Москву да ојача своју привреду и сопственом производњом надомести увозне робе. А што се тиче енергетике, посебно гаса, баш у време санкција ЕУ Русија је изградила „Северни ток 2“ (завршетак је најављен за крај августа), Турски ток и његов наставак – гасовод преко Балкана до Мађарске.
Русија је притом чак повећала извоз свог гаса европским купцима. Европске фирме су партнери „Гаспрому“ у изградњи „Северног тока 2“.
Да би испоштовала своје европске купце, док не профункционише транзит гаса кроз цеви „Северног тока 2“ и „Турски ток“ „Гаспром“ је са Украјином 31. децембра 2019. године обновио уговор о транзиту (на пет година). Тај уговор подразумева да „Гаспром“ прве године може да испоручи 65 милијарди кубних метара гаса преко Украјине и по 40 милијарди кубних метара у наредне четири године. Договорено је да те количине могу бити и повећане и да се уговор може продужити.
У ситуацији када је Украјина већ остала без посла транзита више од 180 милијарди кубних метара гаса, колико је раније ишло овом рутом ово је утешна награда. А најава Меркелове да ће Немачка натерати Русију да не лиши Украјину права на транзит је пуко политичко обећање. И то, обећање одлазећег политичара. Нема, дакле, никакву политичку тежину.
Ни обећање Бајдена да ће штитити интересе Украјине и бранити Европу од руског утицаја нема тежину јер, да је могао Вашингтон би осујетио и изградњу „Северног тока 1“, а не само „Северног тока 2“.
Једном речју, ради се о обећањима без покрића. Што су, уосталом, Украјинци већ схватили. Касно – изгледа. Али то је већ политичка а не економска прича.