Портпарол ЕУ за спољну политику и безбедност Петер Стано изјавио је да је одлука Србије да дипломатске односе са Сиријом подигне на ниво амбасадора супротна ставу Уније. Слање амбасадора, како је објаснио званичник ЕУ, подразумева предају акредитива шефу државе – „у овом случају Башару ел Асаду који се налази на листи санкција ЕУ и за Брисел нема демократски легитимитет као председник државе“.
Из министарства спољних послова Србије је, међутим, одговорено да Србија никада није прекидала дипломатске односе са Сиријом, да је мандат прошлом амбасадору истекао 2013. а да су се због безбедносне ситуације у Сирији у међувремену дипломатски односи одвијали на нивоу привременог отправника послова.
На листи притисака – Башар ел Асад
Зато што је на листи ЕУ санкција као нелегитиман председник, Брисел сматра да и Србија треба да игнорише Асада.
© AFP 2023 / SANA
Дипломата у пензији, председник организације „Спољнополитички круг“ Паић нема дилему како треба гледати на најновију лекцију одржану из Брисела.
„Слање амбасадора Србије у Дамаск суверено је питање Републике Србије о коме она одлучује без потребе да се консултује са другим земљама. То питање хармонизације наше спољне политике са политиком ЕУ доћи ће на дневни ред када будемо ушли у ЕУ. До тада су такви захтеви и критике на рачун Србије потпуно неутемељени“, јасан је наш саговорник.
Он напомиње да је све што се догађало у Сирији, а сада се доводи у питање и легитимност власти Башара ел Асада, победника на председничким изборима, последица покушаја да се у Сирији спроведу такозване унутрашње промене, реформе, демократизација режима. Управо то је довело до хаоса у Сирији, као и осталим земљама где се Запад уплитао и смењивао власти, истиче Паић.
Почевши од талибанског режима у Авганистану, преко Ирака, Либије, Туниса, Египта, Сирије, свуда где се Запад мешао, дошло је до политичког хаоса и нестабилности.
Неукусни захтеви Запада
Зато некадашњи амбасадор сматра да је захтев ЕУ апсолутно нелогичан и да је називати некога нелегалним представником, а нама оспоравати право да упутимо нашег амбасадора у ту земљу мешање у унутрашње послове Србије.
Београд са Дамаском никада није прекидао дипломатске односе.
© Sputnik / Михаил Воскресенский
/ Поготово када покушај да се утиче на нашу спољну политику долази у моменту када Србији две године није отворено ниједно ново поглавље у преговорима са ЕУ о приступању наше земље, додаје наш саговорник.
Он чак сматра да су ти једнострани захтеви по питањима која се тичу геостратешких и геополитичких интереса Запада, којима би требало да се повинујемо, апсолутно недопустиви и да је та врста притисака у овој фази када је Србија још јако, јако далеко од пуноправног чланства у ЕУ -чак и неукусна.
На прозивке одговорити - суверено
Паић је изричит у томе да Србија на прозивке ЕУ треба да реагује као суверена земља. Њега, како каже, не изненађује то како покушавају да нас третирају. Покушај стварања њихове политичке монолитности се и темељи на томе што ће онима који не слушају упутити прекор, али и држати лекције о спољнополитичким вредностима, пре свега о карактеру владавине појединих држава.
„Мислим да ти стандарди које Брисел примењује према нама нису достојни једне суверене државе док су разговори о приступању ЕУ на дугом штапу. Ми немамо разлога да чинимо неке симболичне кораке да би их одобровољили . Уколико бисмо то сада учинили вероватно да би њихови захтеви у неким ситуацијама били још тежи и доводили би у питање суверено одлучивање о нашим интересима и односима са земљама са којима нас везује традиционално пријатељство и разумевање“, закључио је Паић за Спутњик.