Нови покушај Приштине да замени улоге - злочинци да постану жртве

Најава Приштине да ће тражити одштету од Србије за уништавање споменика на Косову је покушај да се промени историја и да се пред међународном јавношћу замене улоге тако да злочинци постану жртве, а жртве злочинци. Косовски Албанци коју су наше споменике културе рушили, сада нас оптужују за оно што су они учинили.
Sputnik
Ово је коментар историчара др Милоша Ковића на најаву из Приштине да ће основати државну комисију која ће документовати уништавање косовског културног наслеђа током рата 1998/99 године како би званично покренула захтев за одговорност Србије и компензацију за, како тврде, намерно уништавање стотина споменика на Косову.

Приштина замењује тезе

Ковић сматра да Приштина хоће да замени тезе о томе ко је жртва а ко злочинац и чије је културно наслеђе на Косову и Метохији.
„Прво, требало би да добијемо тачне податке о томе на које споменике мисле вође приштинских сецесиониста. Друго, албански туристички водичи стране туристе воде у обилазак културног наслеђа - манастира Грачанице, Богородице Љевишке у Призрену, а све су то српски културни споменици који су у овом тренутку угрожени,“ каже Ковић.
Наш саговорник примећује да Албанци, кад говоре о рушењу споменика, можда мисле на споменике исламског културног наслеђа, од којих су неки били оскрнављени што је, додаје, свакако за осуду.
„Али, и то су споменици који припадају нашем, односно српском културном добру. Јер Косово и Метохија је део Републике Србије,“ изричит је наш саговорник.
Ковић не искључује да Албанци, говорећи о порушеним споменицима, мисле на оне који су подизани у време маршала Тита али, како каже, и они имају свог власника – а то нису косовски Албанци.

Још једна фарса

„Ти споменици припадају културном наслеђу Југославије, дакле, ни то није њихово већ свих који су живели у бившој држави,“ напомиње саговорник Спутњика.
Ковић наглашава да ће свако ко је разуман осудити сваки варварски чин уништавања било приватне својине, било културног наслеђа, али да Република Србија не треба да било коме полаже рачуне и да надокнађује штету која је нанета њеном културном добру.
Приштина је, иначе, најавила да ће чланови комисије која ће се бавити уништеним споменицима бити професионалци и представници државних и професионалних институција, као и међународни стручњаци, те да ће бити узета у обзир сва расположива документацију, а да ће акценат бити стављен на састављање државног инвентара свих споменика уништених током рата 1998. и 1999. године.
Поводом ове намере Приштине огласило се и Министарство културе и информисања Републике Србије и упозорило да је ово покушај Приштине да безочно присвоји српско наслеђе и да га злоупотреби у функцији стварања привида легитимности такозваних институција.
„Министарство културе и информисања, поводом фарсе о тражењу обештећења од Београда за наводно уништавање споменика, истиче да је у питању још један корак Приштине даље у ескалацији бесмисла“, саопштено је из Министарства, уз напомену да је Приштина одавно изгубила оријентир у покушају да глуми забринутост за културно наслеђе и све отвореније показује своје стварне мотиве.

Шта је све срушено у погрому 2004.

На простору Косова и Метохије четири верска објекта, три манастира и једна црква, налазе се на списку Унескове светске баштине, као и на листи ове организације као посебно угрожени споменици, једини у Европи, а то су: Пећка Патријаршија, Грачаница, Високи Дечани и црква Богородице Љевишке у Призрену.
Подсетимо, током погрома на Косову Метохији 2004. године косовски Албанци су уништили или оштетили 120 хришћанских светиња и споменика од чега је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено.
Коментар