Резолуцијом Европског парламента позивају се званичници држава чланица Европске уније да, због наводног кршења људских права у Кини, бојкотују Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. године. Према мишљењу Коркоделовића, морамо се навићи на то да ће овакви потези бити „нова нормалност“ у годинама и деценијама које су пред нама и то из добро познатих разлога.
Резолуција ЕП - још један у низу притиска на Кину
„Једноставно, привредни и друштвени раст Кине у последњих четрдесет година је незабележен у историји човечанства и западне земље, а нарочито преовлађујући хегемон Сједињене Америчке Државе су веома забринуте за своје позиције у деценијама које долазе. Кина је, наиме, на путу да већ између 2028. и 2033. године претекне САД као номинално највећа привредна сила, а тај замах у ономе што Кинези зову „обнављање нације“ догађа се и на многим другим пољима – у области инфраструктуре, образовања, животног стандарда“, објашњава Коркоделовић.
Кина је, додаје спољнополитички коментатор и добар познавалац прилика у тој земљи, у својој историји чак пет пута, током владавине пет династија, успевала да буде доминантна у свету, што сама, што паралелно са неком другом великом силом одређеног доба.
„Кинеска моћ се у последњих две хиљаде година удизала у пет махова. Дакле, та земља је успевала у нечему што је осталим цивилизацијама свега једном или максимално два пута полазило за руком, а сада је, што се могло видети и на недавном обележавању стогодишњице оснивања Комунистичке партије, на путу да по шести пут оствари тај цивилзацијски врх. То не значи хегемонизам, али подразумева огроман међународни утицај и јасно је да то не наилази на одобравање Запада. У таквом амбијенту, дакле, Европски парламент доноси резолуцију која би требало да послужи као још један у низу притисака који се са Запада врше на Кину“, примећује Коркоделовић.
Запад је, како каже, у таквим настојањима и раније „подгревао“ неуралгичне тачке, попут питања Тибета, Тајвана или територијалних спорова у Јужном кинеском мору, а у овом случају су за притисак на Пекинг искоришћени Хонгконг и Синкјанг, док су неки од подносилаца резолуције у ЕП од раније познати по својим антикинеским ставовима.
Директан сукоб ЕП и Кине
„Треба имати на уму да између Пекинга и Европског парламента од раније постоји директан сукоб, јер је ово тело у априлу одбило да ратификује Свеобухватни споразум о инвестицијама између ЕУ и Кине. Тада је тај документ, који је требало умногоме да унапреди привредну сарадњу између Уније и Кине, практично замрзнут резолуцијом ЕП о наводном кршењу права у Синкјангу. Пекинг је тада одговорио санкцијама за десетак европских посланика који су били најгласнији у блокирању овог споразума, а сада се неки од њих опет јављају као иницијатори ове резолуције. Међу њима има људи који су из Турске и прибалтичких земаља и познати су по антикинеским и антисоцијалистичким ставовима, а не бих искључио могућност да су и САД имале утицаја на Европски парламент приликом последњег гласања, иако је речено да они не размишљају о бојкоту игара у Пекингу“, истиче Коркоделовић.
Наш саговорник додаје да је бојкот зимске Олимпијаде у фебруару и марту иницирало стотинак невладиних организација на Западу, међу којима су били представници тибетанских и организација Ујгура из Синкјанга.
„Иако су они захтевали потпуни бојкот Олимпијских игара, у овом тренутку се то ипак свело на предлог Европског парламента за бојкот на дипломатском нивоу и питање је да ли ће се у некој наредној фази та претња бојкотом даље разводнити или заоштрити“, каже Коркоделовић.
Нада да ће разум ипак превладати
На питање да ли тренутна ситуација у међународним односима подсећа на ону из 1980. године када су на иницијативу САД бојкотоване Олимпијске игре у Москви, а четири године касније источни блок је одговорио бојкотом игара у Лос Анђелесу, саговорник Спутњика каже да верује да ће ипак разум превладати, нарочито у Европи, имајући у виду да је ЕУ на различитим нивоима неусаглашена у погледу Кине.
„Резолуција Европског парламента није обавезујућа, а треба имати у виду да је грчки премијер Мицотакис већ обећао кинеском председнику да ће доћи у Пекинг. Верујем да ће његов потез следити и други европски лидери попут мађарског премијера Орбана или чешког председника Земана, односно они из групе 17 плус 1 земаља централне и источне Европе које сарађују са Кином. Тако да се унутар саме ЕУ на нивоу политичара, али још више на нивоу привредника, схвата неизмерни значај сарадње са Кином, земљом која ће вероватно за три деценије достићи тај свој шести врх цивилизацијског развоја“, указује Коркоделовић.
Зато су, сматра новинар, мале шансе да би могло доћи до бојкота игара у Пекингу.
„Надам да ће канцеларка Меркел и председник Макрон ипак како треба водити ту европску лађу коју таласи ударају са свих страна. Такође верујем да и амерички председник Бајден, иако свестан опасности коју успон Кине представља по хегемонистичку позицију САД, ипак слуша и оно што говори Хенри Кисинџер – да је једини пут пут сарадње са Кином тамо где се то може, а то су питања климе, пандемије и поједини облици економске сарадње. Нису, дакле, сви конци покидани и то ми улива наду да ипак неће доћи до тако драстичног реза у односима Запада и Кине. У сваком случају порука из Пекинга је да спорт не треба политизовати и да Олимпијске игре припадају читавом свету, а да је Кина само домаћин, па би било какав бојкот био, на крају крајева, на штету спортиста и земаља учесница“, закључује Борислав Коркоделовић.
Посланици ЕУ из свих главних политичких фракција донели су 8. јула необавезујућу резолуцију са 578 гласова за, 29 против и 73 суздржаних којом се позивају институције ЕУ и државе чланице „да одбију позиве за представнике владе и дипломате да присуствују Зимским олимпијским играма у Пекингу 2022. године, уколико кинеска влада не докаже побољшање стања људских права у Хонг Конгу, регији Синкјанг, Тибету, унутрашњој Монголији и другим местима у Кини“.