Чаушић истиче да смо сада и далеко спремнији за лош сценарио него што смо били те 2014. године.
Спремни за обилну кишу
Слике из Немачке коју су задесиле најсмртоносније поплаве у последњих сто година, где је до сада живот изгубило најмање 120 људи, а наставља се потрага за више од 1.300 несталих, улиле су зебњу и у житеље Србије која добро памти катасрофу која ју је задесила 2014. године. Тим пре што су велике полаве погодиле и однеле животе и у Холандији, Луксембургу и Белгији, бујичним поплавама су већ захваћени и делови нашег региона, а ни прогноза нам не иде на руку.
Поплаве у Немачкој су однеле више од 120 живота, а око 1300 људи се сматра несталим.
© AP Photo / Lino Mirgeler/dpa via AP
Према најавама Републичког хидрометеоролошког завода, до уторка се и у Србији очекују непогоде праћене обилном кишом. Тамо где за сат врмена буде пало више од 50 милиметара талога, може бити проблема са вишком воде, а локалне полаве су изгледне где количина падавина буде преко 100 милиметара, објаснили су прогностичари.
Где су критичне тачке
На питање где би у Србији, с обзиром на досадашњу прогнозу, моглe да буду критичне тачке, Чаушић каже да то није једноставно лоцирати.
„Пратимо прогнозе. Ако би дошло до неког таласа, вероватно би то били запад и југозапад наше земље. Ту имамо тимове за спасавање и рад на води. Ипак, никада у потпуности не можете да се ослоните на прогнозу да ће само један део земље да буде погођен. Може да се деси и у другим. Исток је склон бујичним поплавама, од Нишавског, Зјечарског , Борског округа, преко Јабланичког. У сваком случају, превентивно деловање је нешто што можемо да урадимо и да спремно чекамо прогнозу“, истиче наш саговорник.
Немачки талас не стиже до Србије
Он сматра да не би требало да страхујемо од полавног таласа из Немачке. На питање хоће ли он стићи до нас, начелник Сектора за ванредне ситуације каже да очекује подизање нивоа великих река, али не и њихово изливање.
„Поприлично су нам ниски водостаји због дужег периода суше, али се ипак не може искључити да притоке тих великих река у условима где је то могуће у географском смислу, доведу до бујичних поплава“, уз опрез констатује Чаушић.
Србију су 2014. задесиле катастрофалне поплаве због којих су цела места попут Обреновца била евакуисана.
© Tanjug / RADE PRELIC
Због свега тога он не очекује да би могла да нам се понови катастрофална 2014. година када је због поплава била уведена ванредна ситуација у Србији, а поједина места, попут Обреновца, читава евакуисана. Осим срушених кућа, однетих путева и мостова, а посебно људских живота, поплаве су нанеле велику штету и пољопривреди, земљишту, усевима, стоци, појединим индустријским погонима.
Далеко смо спремнији него 2014.
Чаушић такав сценарио не очекује не само због временских неприлика какве су сада најављене, него и због тога што смо далеко спремнији за такве изазове, него 2014.
„Поред великих инфраструктурних пројеката радило се на опремању, обучавању и подизању капацитета Сектора за ванредне ситуације од набавки великог броја возила, опреме, до формирања тима за спасавање у свакој организационој јединици. Њих је сада 27 за разлику од шест тимова које смо имали 2014. године“, напомиње наш саговорник.
Вишедеценијски проблем
На питање шта је то што је прво уочено као проблем након што је са својим сарадницима недавно обишао 55 локалних самоуправа у 10 округа у Србији, Чаушић указује да је то 25.000 објеката направљених у ретензијама – простору који треба да служи за акумулисање или изливање воде приликом превеликог дотока.
„То је вишедеценијски проблем који не можете да решите брзо. Само можемо да будемо спремни да тим људима помогнемо ако дође до плављења, а сваких неколико година до тога долази. То је посебан случај. Такође имамо ситуацију да агилније треба да радимо на неким комуналним пословима, па до капиталних пројеката који су у надлежности републичких водопривредних предузећа“, објашњава он.
Већ пословично се суочавамо са нередовним чишћењем канала који готово да служе за одлагање смећа.
„То је један од проблема. Имате канал који се сваке или сваке друге године излива и прави људима проблем. Његово чишћење не превализилази око 70 одсто годишње штете. На тим стварима ћемо морати да радимо и министар Александар Вулин инсистира на превентиви. Са заседања Штаба за ванредне ситуације смо послали закључке са налозима локалним самоуправама и пратићемо њихово извршење“, каже в.д. помоћника министра унутрашњих послова.
Чаушић посебно указује на то да је превентива слабија тачка система реаговања и да ће зато да обиђу и остале округе у Србији како би на лицу места видели шта су проблеми да би они били решавани како би ризик био смањен на најмању могућу меру.
„Када се опустите онда вас врло лако може изненадити и катастрофа мањих размера од оне 2014. али заиста не очекујем да се понови 2014. Да ли може да се деси- може. Клима се, видимо, мења и у исто време у јулу имамо оно што пре 15 година није било ни случајно могуће, и поплаве и шумске пожаре, односно велики број пожара на отвореном“, опрезан је наш саговорник.
Зато и закључује да се заиста не може искључити могућност да се сретнемо са неким великим изазовом.