Милена Зупанчић за Спутњик: Било је много лепше кад смо били заједно

Итекако ми недостаје период када смо уместо регионалне имали кинематографију једне државе. Било је много лепше, каже за Спутњик Милена Зупанчић, прва добитница награде „Александар Лифка“ за допринос регионалној кинематографији на Фестивалу европског филма Палић.
Sputnik
Приликом доделе награде, Мира Бањац рекла је да се вратила наша глумица Милена Зупанчић. Међутим, словеначка дива има утисак да никада није ни одлазила.
„Нисам отишла зато што сам изгубила појам о времену. Када се сретнем са колегама и пријатељима после 20 година, делује нам као да смо се растали јуче“, каже она и додаје:
„Било смо јако лепо повезани, још увек смо повезани. Сад кад се сретнемо, имамо утисак да смо само прекинули разговор“, рекла је у кратком разговору за Спутњик популарна глумица.
Милена Зупанчић, прва добитница награде „Александар Лифка“ за допринос регионалној кинематографији на Фестивалу европског филма Палић.
Вест о награди „Александар Лифка“ веома ју је изненадила.
„Мислила сам да сте ме заборавили“ признала је она на уручењу награде и додала да последњих година слабије ради на филму.
„А знате како кажу у нашим годинама – јој, кад бих добила награду за младу перспективну глумицу“, нашалила се словеначка дива на конференцији за новинаре.
О сусрету на отварању фестивала са Александром Берчеком, с којим је својевремено глумила у филму „Дечко који обећава“, лауреаткиња „Лифке“ је рекла:
„Био је веома поново га видете, то је један од оних сусрета са колегама које нисам дуго, дуго видела”.

Најнаграђиванија југословенска глумица

Словеначка и југословенска глумица Милена Зупанчич за пола века каријере иза себе је оставила бројне филмске, телевизијске и позоришне улоге. Била је првакиња ансамбла љубљанске Драме, играла на скоро свим словеначким и позоришним сценама Југославије. Од скоро, она је поново ступила на наше даске, у представи „Цемент Београд“ која је постављена у БДП-у. Поред почасне „Лифке“ Зупанчићева је лауреаткиња и најзначајнијих регионалних признања попут две пулске арене, Борштников прстен, Прешернова награда за животно дело и чак шест Стеријиних награда, због чега је она најнаграђиванија југословенска глумица на том фестивалу.
Највише филмских остварења снимила је са Матјажом Клопчићем, са којим је, како каже имала најбољу сарадњу.
„То је била хемија између Клопчића и мене. Ми нисмо уопште морали да разговарамо – он је знао шта може да очекује од мене, а ја сам знала шта он хоће. Нисмо губили време на разраду. У то време снимало се на траци која је скупа, а пошто смо ретко снимали дублове, уштедели смо Словенији односно Југославији доста новца“, наводи глумица.

Глумац мора бити све

Глумачки позив доживљава као процес непрестаног учења.
„Глумац мора бити све, и спортиста и психолог и још много тога. Нисам много ствари запамтила са Академије али оно што јесам, и тога се придржавам и дан данас, јесте то да глумац никада се сме да каже да нешто не зна, да нешто не може или да нешто неће“, тврди она и додаје да је тако за филм „Мртва лађа“ месец дана тренирала како да задржи дах.
„Ја нисам професионалац, али много ствари морам да знам, да научим. Исто тако нисам психолог, али је јако битно да разумем особу коју глумим, каква год она била. Мораш до краја сазнати његову психу ако желиш нешто да направиш“, поручује легенда југословенског глумишта.
Коментар