Да ли смо касно почели да бринемо о природи | Енергија Спутњика

Тек измењени Закон о заштити природе и Закон о водама усвојени су у Скупштини Србије баш у време елементарних непогода које су најпре погодиле западноевропске земље, а минулог викенда стигле и код нас, додуше, нешто ублажене па олуја, град и јака киша, бар за сада, нису изазвали поплаве и хаос попут онога у Немачкој и Холандији.
Sputnik
Без обзира шта је узрочник свему овоме човек, све већи број људи, заправо, као да постаје свеснији да се о природи мора бринути. Свеједно да ли је одиста људска врста узрочник климатских промена или су ове природне катастрофе део циклуса на планети које изазивају неки васионски закони, добро је што се буди свест о потреби да се природа – животна средина која није само наша већ треба да чини склад свих живих бића – сачува.
Мада је тешко усагласити ставове политичара, стручњака, обичних грађана и оних који се заштитом животне средине баве професионално (често не само из алтруистичких разлога) добро је што се о овим законима прича. Да протести имају ефекта види се по информацији да ће се председник Србије, Александар Вучић о изменама Закона о водама консултовати са правницима.
Пуно тога на заштити природе и вода треба још да урадимо, јер ако превише воде (пр)отече, можда је будуће генерације неће имати довољно – за пиће и најнужније потребе. О томе шта су кључни детаљи на које у овим законима, али и уредбама, попут оне о давању у закуп земљишта за непољопривредне сврхе у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају Јелица Путниковић и њен гост – декан Шумарског факултета, проф. др Ратко Ристић.
Емисију „Енергија Спутњика“ можете пратити понедељком од 21 час на таласима Радија Студио Б и на Jутјуб каналу Спутњик Србија.
Коментар