Физичар објаснио шта треба прво да урадимо кад почне да грми

Виши научни сарадник Института за физику др Марко Војиновић дао је савете како се заштитити од удара грома. Он каже да кад почне грмљавина прво треба да урадимо две ствари.
Sputnik
Др Воиновић је објаснио како се рачуна даљина грома али и које грешке могу бити кобне током олује. Упозорио је да се многи воде не чињеницама већ „урбаним легендама“, што може бити опасно.

Бројимо секунде од блеска

На питање шта прво да урадимо кад почне да грми, др Војиновић каже да морамо да урадимо две основне ствари – да проценимо колико далеко ударају муње и да се према томе склонимо.
„Две ствари су основне, прва је да проценимо колико је грмљавина далеко. Ако је довољно близу, треба се склонити у затворен простор, у ауто, зграду, кућу... Проценићете на основу разлике између времена појављивања блеска и звука грмљавине. Бројимо секунде од блеска, и ако прође више од три-четири секунде, онда је грмљавина далеко. Ако је протекло мање, онда је близу“, каже он.
Он је додао да у случају да нисмо сигурни колико је далеко ударила муња или је не видимо, свакако уђемо у затворен простор.
„Може и то да се деси и онда тешко може да се процени растојање, морамо да је видимо. Ако се плашимо, најбоље је ући у затворен простор“, рекао је др Војиновић.

Сви метални предмети привлаче гром

На питање да ли је истинита прича да чучање смањује шансе за удар грома и да ли се морамо отарасити неких предмета, Војиновић каже да је чучање „урбана легенда“.
Како изгледа кад гром удари у аутомобил на путу /видео/
„Чучање је једна урбана легенда, не прави неку разлику да ли сте чучнули или и даље стојите, лежите... Сви метални предмети потенцијално привлаче гром, да кажемо, електрично пражњење из атмосфере и било какав метални предмет индукује наелектрисање супротног пола и тиме га привлачи. Тако да је паметно отарасити се металних предмета које имамо код себе, а у то спада и мобилни телефон“, казао је он.
Он је и објаснио да боја муње зависи од тога до које температуре се усијао ваздух. Најтоплије су светлоплаве, карактеристичне нијансе, али сваки гром је подједнако смртоносан ако је довољно близу, преноси Б92.
„До трагичних исхода ретко доводи директан погодак у особу, гром удари близу. И када удари у земљу, у било који предмет, околина места удара се наелектрише. Људи беже, потрче а електрицитет жели да иде најкраћим путем, кроз најбољи проводник. И онда кроз наелектрисано тло, кроз ноге, доживимо струјни удар. Ако стојимо на једном месту, то се неће догодити“, закључује.
Коментар