Без обзира шта је узрочник свему овоме човек, све већи број људи, заправо, као да постаје свеснији да се о природи мора бринути. Свеједно да ли је одиста људска врста узрочник климатских промена или су ове природне катастрофе део циклуса на планети које изазивају неки васионски закони, добро је што се буди свест о потреби да се природа – животна средина која није само наша већ треба да чини склад свих живих бића – сачува.
Мада је тешко усагласити ставове политичара, стручњака, обичних грађана и оних који се заштитом животне средине баве професионално (често не само из алтруистичких разлога) добро је што се о овим законима прича. Да протести имају ефекта види се по информацији да ће се председник Србије, Александар Вучић о изменама Закона о водама консултовати са правницима.
Пуно тога на заштити природе и вода треба још да урадимо, јер ако превише воде (пр)отече, можда је будуће генерације неће имати довољно – за пиће и најнужније потребе. О томе шта су кључни детаљи на које у овим законима, али и уредбама, попут оне о давање у закуп земљишта за непољопривредне сврхе у „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са деканом Шумарског факултета, проф. др Ратком Ристићем.
Емисију енергија Спутњика можете пратити понедељком од 21 час на таласима Радија Студио Б и на Jутјуб каналу Спутњик Србија.