Иванишевић је постао први Хрват који је примљен у Тениску кућу славних у Њупорту.
„Ми смо мала земља са великим срцем. Никада не престајемо да верујемо. Ја сам имао много успона и падова, али никада нисам престао да верујем. Коначно, први пут у животу могу да кажем да сам поносан на себе“, изјавио је Иванишевић.
Некада други тенисер света се обратио навијачима који су се на инаугурацији појавили у дресовима фудбалске репрезентације Хрватске.
„Није лако бити мој навијач. Знам да је било фрустрирајуће и тужно, као и да су се вероватно многи развели због мене. Али, једно је сигурно: било је и забавно бити мој навијач“, додао је уз шалу Горан.
Иванишевић се осврнуо и на највећи успех каријере, када је пре 20 година освојио Вимблдон када је био практично пред пензијом, након што исто није успео да уради на свом врхунцу.
Он је и даље једини тенисер који је након специјалне позивнице освојио лондонски Гренд слем – и то као 125. играч планете.
„Желео бих да се захвалим Вимблдоновом комитету што ми је дао позивницу. Не знам да ли је то била добра ствар, нити да ли сада жале за тим, али хвала им, јер да ми нисте дали позивницу, ја сада не бих био овде. Мислим да је то била добра одлука“.
Сплићанин је открио да су током те судбоносне две недеље постојала три Горана: Добри Горан, Лоши Горан и Хитни Горан.
„Порука за три Горана, пет Горана и сваког Горана на свету – ви сте ме учинили поносним. Радили смо ствари на различит начин, радили смо и на најтежи начин, али смо радили на наш начин. Али, само ја улазим (у Кућу славних). Можете да дођете да ме посетите, али само ја улазим. Заслужио сам“, поново се нашалио Ђоковићев тренер.
Иванишевић се захвалио свима који су му помогли на путу ка успеху – свим тренерима, жени, деци и родитељима према којима је био посебно емотиван.
„Мама, тата... Не могу довољно да вам се захвалим, нема довољно речи за све што сте учинили за мене. Ако бих морао поново да кренем овим путем, поново бих бирао вас за оца и мајку и кренуо истим смером. Волим вас и хвала вам за све“, подвукао је Иванишевић.