„Они су имали тешке међусобне окршаје и у време када су заједно били опозиција, Јасно је било и у годинама пре него што је Мило Ђукановић пао са власти да једино што их спаја и може да доведе до њихове политичке сарадње, јесте да се Ђукановић склони, а да кад се то деси, да ће њихови међусобни сукоби бити настављени. То се и десило и сада је до изражаја дошла та огромна разлика међу њима, која се пре свега огледа у спољној политици“, објашњава саговорник Спутњика.
Кочница за нове изборе
„Сад видимо да су од избора 30. августа прошле године те њихове разлике само експлодирале и да нема чврстог консензуса који је далекосежнији од склањања Ђукановића са власти и који би повезао ова два блока — грађански и српски национални. Наравно, ДФ жели да има већу улогу у власти, а са друге стране врло добро зна да избори ипак нису најбољи потез и да се црногорска јавност уморила од политике“, запажа Живковић.
Пат позиција
„На тај начин их некако држе у пат позицији. Занимљив је, с друге стране,однос УРЕ према Здравку Кривокапићу. Мој је осећај да просто Кривокапић њима служи и да се они надају да он може бити нека врста политичког пројекта стварања новог лидера, који ће моћи да привуче српско бирачко тело. Ако би се то десило, надају се да би онда могли да маргинализују ДФ и то би им било важно, јер би добили главно српско бирачко тело које је против ДПС-а“, образлаже саговорник Спутњика.
Одлука је на ДФ-у
„Мислим да би потписивање Темељног уговора са СПЦ спустило политичке тензије у Црној Гори и ојачало позицију Кривокапића, а да би он потписивањем тог уговора себи најбоље купио време и добио шансу да и даље буде премијер, али не као врста компромисног решења између ова два политичка блока“, сматра саговорник Спутњика.